Biografija dobitnice Nobelove nagrade

Nobelovu nagradu za književnost dobila je Han Kang iz Južne Koreje.

Kako se navodi, ona je nagrađena „za njenu intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog život“.

Ćerka je književnika Han Seung-vona. Odrasla je sa roditeljima. U svojom delu „Bela knjiga“ govorila je o gubitku sestre.

– Nisam planirala da pišem o svojoj starijoj sestri. Odgajali su me moji roditelji koji nisu mogli da je zaborave. Kada sam pisala „Ljudska dela“, postojao je red dijaloga: „Ne umri. Molim te, nemoj umreti.“ Bilo mi je čudno poznato i lebdelo je u meni. Odjednom sam otkrila da je to iz majčinog sećanja: rekla mi je da je ponavljala te reči sestri koja je umrla pre mog rođenja – rekla je književnica za The Guardian.

Kao tinejdžerka se borila sa teškim migrenama, a pisac je želela da postane još kao dete.

– Moje migrene me uvek podsećaju da sam čovek. Jer kada dođe migrena, moram da zaustavim svoj posao, čitanje, rutinu, tako da me to uvek čini poniznim, pomaže mi da shvatim da sam smrtna i ranjiva. Možda da sam 100% zdrava i energična ne bih mogla da postanem pisac – rekla je za The Guradian..

Ko je dobitnica Nobelove nagrade?

Kako se navodi na njenom zvaničnom sajtu, Han Kang je rođena u Gvangjuu 1970. Od svoje desete godine odrasla je u Sujuriju, u Seulu, nakon što se njena porodica preselila tamo. Studirala je korejsku književnost na Univerzitetu Jonsei.

U književnosti je debitovala kao pesnikinja objavljivanjem pet pesama, uključujući „Zima u Seulu“, u zimskom broju Munhak-gva-sahoe (Književnost i društvo) 1993. godine. Karijeru romanopisca započela je sledeće godine pobedom Prolećno književno takmičenje u Seulu Šinmun 1994. sa „Crvenim sidrom“. Svoju prvu zbirku kratkih priča pod nazivom Ieosu (Munji Publishing Compani) objavila je 1995.

Učestvovala je u Međunarodnom programu pisanja Univerziteta u Ajovi tri meseca 1998. uz podršku Umetničkog saveta Koreje.

Njene publikacije uključuju zbirku kratkih priča Plodovi moje žene (2000), Vatreni daždevnjak (2012); romani kao što su Crni jelen (1998), Tvoje hladne ruke (2002), Vegetarijanac (2007), Borba protiv daha (2010) i Pouke grčkog (2011), Ljudska dela (2014), Bela knjiga (2016), Ja Not Bid Farevell (2021). Objavljena je i zbirka pesama, Spremio sam veče u fioku (2013).

Osvojila je 25. nagradu za korejski roman sa novelom „Beba Buda” 1999. godine, Nagradu današnjeg mladog umetnika Ministarstva kulture Koreje 2000. godine, književnu nagradu IiSang 2005. sa „Mongol Spot” i Dongri književnu nagradu za film The Vind is 2010. Bloving.

Nagrađena je književnom nagradom Manhae za ljudska dela (2014) i književnom nagradom Hvang Sun-von (2015) za novelu Dok se jedna pahulja topi. Njena nedavna novela Zbogom osvojila je književnu nagradu Kim Iujung (2018).

Vegetarijanac je osvojio međunarodnu nagradu Man Booker 2016. Atti umani (Ljudska dela) osvojio je nagradu Malaparte u Italiji 2017. Dobila je nagradu San Clemete za film Vegetarijanac u Španiji (2019). Izabrana je za petog pisca za projekat Biblioteka budućnosti u Norveškoj 2019. „Dragi sine, moj ljubljeni“ će se čuvati u Deichman biblioteci u Oslu do planiranog objavljivanja 2114. godine.

Njen najnoviji roman „Ja se ne opraštam“ dobio je nagradu Mediči u Francuskoj 2023. godine, nagradu Emila Gimea 2024.

(Espreso/kurir/prenela PV)