Bivša ljubav Branimira Štulića odgovorila na njegove reči

Džoni Štulić se oglasio u javnosti povodom knjige njegove bivše devojke Snježane Banović “Kronika sretnih trenutaka“ (Geopoetika), u kojoj je Snježana pisala i o njihovom odnosu.

– Niti sam ja ikada spominjao svoje veze u javnosti, pa ne bih ni sada da ne moram, pošto mi ne smeta toliko da drugi prave karijeru na meni, koliko ako se pritom služe neistinama da bi sebi, prostor nalazeći, dali na važnosti – napisao je između ostalog Štulić u oglašavanju.

– Pošto bez alata nema zanata, nabavih primerak njezinog plaćenog cinkarenja, i zaključih sa guštom kako od mene nije uspela doznati ama baš ništa, mimo rekla–kazala, što je nadoknadila lavinom svojih izmišljenih sr**a – rekao je Štulić, preneo je Index.hr.

Sama Snježana nije ostala dužna Štuliću.

– Ja nisam pisala duboko o toj vezi, nego sam jednostavno iznela nekoliko za mene neizbežnih situacija, uglavnom duhovitih – rekla je rediteljka.

– Nisam sve pročitala. To se ne da čitati, po meni. Ja to ne mogu čitati. Ne mogu jer mi je tužno kako jedan čovek, koji je napisao neke od najlepših stihova uopšte u istoriji jugoslovenske poezije, ne samo rok muzike, može tako nisko pasti s pismenošću. Mene je to rastužilo. Malo se odvojio od jezika, ne samo od ljudi – istakla je Snježana o pismu svoje bivše ljubavi u podkastu „Zavidavanje“.

Ranije se pisalo da je Džoni Štulić neke od svojih najvećih hitova, poput, „Devojka iz Hrvaca“, “Život običnog tempa”, “Jesi li sama večeras”, “Volim te kad pričaš” i “Usne vrele višnje”, posvetio upravo Snježani sa kojom je uplovio u vezu kada je ona imala samo 18 godina, a on 28.

Ipak, u svom obraćanju Džoni je naveo da nijednu pesmu nije njoj posvetio.

„I jednom za svagda, ja nikad nisam nikakvu pjesmu njoj napisao, a kamoli posvetio. Pjesme sam sebi i za svoje potrebe radio, a da nije ona slučajno u kadar upala, zasigurno bi koja druga, jerbo ima ih po pjesmama, i muških i ženskih, potonjih. Doduše, nešto više zato što su u ono vrijeme svi pjevali o ženama (hvali more, drž se obale), uglavnom zbog čemerne neje-ice pa se trebalo sa takvima u koštac uhvatiti i prizemnije dejstvovati.

– Međutim, ja sam često pod žensku osobu uvodio sebe i obratno, budući da se to u pjesmama može, jer kao što Tin Ujević iznađe, proza je je-anje, a poezija dr-anje. Utoliko se ne smatram pjesnikom, čoče – istakao je on između ostalog u velikom tekstu koji je objavio na sajtu Scribd.com.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Milica Štulović)