„Svjatitelju, oče Nikolaje,
tvoja pomoć neka ne prestaje,
budi svagda blizu nas
i ne odbij molbe glas,
pomozi nam, pomozi nam.
Mi slavimo danaske
svetitelja Nikolu,
slavimo ga na dvoru
da nas čuva na moru.
On će nama pomoći
da nam rodi pšenica,
da se hrane dečica,
da se pesma zaori,
da se kuća veseli,
da se bele dvorovi,
da se pune torovi.
Veli nama svetitelj
pomozite uboge,
al’ da ne zna levica
kol’ko daje desnica.
Hvala Sveti Nikola
što nas tako nauči,
srpsku slavu čuvamo,
srpsko ime čuvamo.“
(narodna – obrada Andrija I Toma Bajić)
Sve što su pevali i stavarali Braća Bajić odiše srpstvom i izvornošću. Krajem prošlog veka legendarni duet snimio je album sa duhovnim i slavskim pesmama.
– Album sa duhovnom lirom je naš ponos album. I naše zavičajne i naše šaljive pesme oslanjaju se na tradiciju našeg naroda, a pesme o našim slavama oslanjaju se i na dela našeg slavnog zemljaka vladike Nikolaja Velimirovića – pričao je Toma Bajić u Muzičkoj apoteci.
– Ove pesme su jedna vrsta liturgijskih, verskih i mitoloških pesama koje se izvode u manastirima i crkvenim portama. Kao motiv za snimanje ovakvih pesama poslužilo mi je i jedno predratno izdanje knjižice sa pesmama u čast naše vere, naših svetaca, naših molitvi. Mi smo prvi snimili takve pesme uz narodni orkestar, nazvali smo ih „Slavske pesme“ posvećene svetiteljima koje Srbi slave.
Sredinom 90-ih u izdanju produkcije „Jugovideo“, kasnije i u izdanju produkcije „BN music“, pojavio se album Braće Bajić sa 13 srpskih narodnih slavskih pesama: „Vera pravoslavna“, „Vaskrs“, „Božić“, „Nikoljdan“, „Aranđelovdan“, „Đurđevdan“, „Mitrovdan“, „Sveta Petka“, „Krstovdan“, „Jovanjdan“, „Stevanjdan“, „Velika Gospojina“, „Sveti Trifun“.
– Posebno se zahvaljujemo sestrinstvu manastira Bogovađa na narodnim zapisima iz njihove riznice. Zahvalni smo i studijskom ansamblu pod upravom Slobodana Bode Nikolića.
I ovaj album sa slavskim pesmama je samo jedan u nizu kreativnih ostvarenja Braće Bajić. I pored izuzetme popularnosti zaobilazili su trendove u novoj narodnoj pesmi i ostali verni izvornom ruhu.
– Hteli smo po svaku cenu da idemo seoskim putem, a ne asfaltom. Klonili smo se modernog i blistavog, nametnutog i prolaznog, a ostajali sve vreme na običnom i jednostavnom. Snimali smo pesme i kola u dva-tri tona, a naše najpoznatije kolo „Kolubarski vez“ ušlo je u koreografiju kulturno-umetničkih društava i u arhivu Radio Beograda.
Znali su Bajići da je savršenost u jednostavnosti izraza. Uostalom i molitva treba da bude takva – kratka, iskrena i razumljiva.
– Davno smo shavtili da je narodni duh zdrav, iskren, ispravan, istinit. Zato smo ae trudili i da naše pesme budu u narodnom ruhu, u duhu naše izvornosti.
Kada slušate pesma iz opusa Braće Bajić, teško ćete sa sigurnošću prepoznati koja je pesma izvorna a koja je autorsko delo.
– Skoro na svakom našem izdanju oživeli smo poneku zaboravljenu narodnu pesmu: „Pogledaj de mala moja“, „Ide Mile Lajkovačkom prugom“, „Igraj mala na colove“, „Poji Mile volove na reci“. To je naša vrednost ili ako hoćete misija. Ima dosta pesama koje smo mi prvi oživeli, a onda ih prihvatile naše kolege – ističe legendarni Andrija Bajić.
– Nadam se da će i ova duhovna lira sa našeg albuma biti inspiracija našim mladim kolegama da pevaju o lepotama našeg pravoslavlja.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar