Branka Katić o sinovima

U Beogradskom dramskom pozorištu, Branki Katić uručena je nagrada „Miloš Žutić“ za najbolje glumačko ostvarenje – ulogu Blanš u predstavi Tramvaj zvani želja u režiji Lenke Udovički.

Naime, glumica nam je sada otkrila koje su još njene najveće nagrade u životu.

– Moja deca su moja najveća nagrada u životu, jer su fini i dobri ljudi, svako jutro što sam živa i što mogu da razmenim sa svetom po nešto i to mi je nagrada. Ovo što se trenutno dešava u svetu na Bliskom Istoku je kao neka stravična noćna mora, koju ljudi tamo prolaze. U svetlu svega toga, kao da je sve obesmišljeno, ako kao ljudska vrsta tako brutalno rešavamo nesuglasice, mene to sve čini užasno nesrećnom, ali eto zahvalna sam pozorištu i to mi je neka vrsta nagrade – rekla je Branka, a na pitanje koliko joj je nedostajalo pozorište i koliko joj je teško da živi na relaciji Beograd-London, odgovorila je sledeće:

– Ta relacija mi je jako laka, bilo mi je teško dok sam bila u Los Anđelesu. Jako volim svoje kolege, ali sam se sve vreme dok sam bila u inostranstvu pitala kakva sam ja to glumica, ako ne krenem da igram u pozorištu. Baš sam želela da se vratim pozorištu i Jagoš Marković mi je pomogao da se vratim – istakla je glumica.

– Ja bih volela da samo bude mir u svetu i da ljudi budu ljudi prema ljudima, jer mislim da smo kao vrsta najveće štetočine i jedni prema drugima, prema planeti, ne razumem da mi kao najinteligentnija vrsta možemo da budemo toliko brutalni i svirepi – rekla je Branka, pa progovorila o sinovima.

– Sinovi vole Beograd i nema razloga za nostalgijom i dom je i ovde i u Londonu, dom je tamo gde si ti i gde su oni koje voliš, a starije dete studira u Njujorku.

Bonus video:

(Espreso/Blic)