Brisanje profila na društvenim mrežama je postao nov trend

U poslednjih nekoliko godina, društvene mreže su postale nezaobilazni deo naših života. Služile su kao platforme za povezivanje, dijalog, zabavu i informisanje. Međutim, sve veći broj korisnika odlučuje da obriše svoje profile, donoseći odluku koja, na prvi pogled, može delovati kao potpuni preokret u odnosu na digitalnu povezanost. 

Taj idealizovani prikaz realnosti može izazvati osećaj nesigurnosti i anksioznosti kod onih koji osećaju da ne ispunjavaju te visoke standarde. Podaci istraživanja pokazuju da je 45% adolescenata prijavilo povećan nivo anksioznosti zbog stresa koji im uzrokuju društvene mreže, dok 35% ispitanika oseća depresiju jer im se čini da njihov život nije dovoljno „zanimljiv“ u poređenju sa onima koje prate online.

Društveni perfekcionizam postao je zarazan, a pritisak da se izdrže virtualni standardi postaje previše težak za mnoge korisnike, što dovodi do masovnog povlačenja sa mreža. Da stvar bude gora, istraživanje iz 2024. godine pokazalo je da čak 60% mladih ljudi tvrdi da je digitalni svet stvorio nerealna očekivanja o tome kako bi njihov život trebao izgledati.

S obzirom na brojne skandale i kontroverze oko privatnosti korisničkih podataka na društvenim mrežama, sve više ljudi postavlja pitanje – koliko su zapravo sigurni njihovi podaci?

Ogroman broj aplikacija prikuplja podatke o našim navikama, interesovanjima i svakodnevnim aktivnostima, često na način koji se ne vidi i nije u potpunosti transparentan. U 2018. godini, kada je izbila afera sa Facebookom i Cambridge Analyticom, čak 87 miliona korisnika je bilo pogođeno nelegalnim deljenjem podataka, što je izazvalo globalni revolt.

Društvene mreže danas nisu samo prostor za zabavu, već i jedan od najvećih alata za praćenje ponašanja korisnika. Mnogi ljudi sada biraju da se povuku, smatrajući da im je privatnost ugrožena i da je previše njihova svakodnevna aktivnost „izložena“ ili čak komercijalizovana bez njihovog pristanka.

„Digitalni umor“ postao je sveprisutna pojava u savremenom društvu. Neprekidno pregledanje društvenih mreža, primanje notifikacija i bombardovanje informacijama često dovodi do mentalne iscrpljenosti.

Podaci pokazuju da čak 72% korisnika u 2023. godini oseća da je postalo preplavljeno stalnim digitalnim angažmanom. Šokantno je da je 42% ispitanika priznalo da osećaju „gubitak vremena“ dok pretražuju besmislene objave ili se upuštaju u beskrajne diskusije koje ne vode nigde.

Ovaj fenomen dovodi do toga da ljudi shvataju da su društvene mreže postale zarobljeništvo za njihov um. Stalno proveravanje notifikacija, poruka i ažuriranja, kao i očekivanje odgovora u trenutnim rokovima, povećava nivo stresa i anksioznosti. Mnogi korisnici biraju da brišu svoje profile jer žele da prekinu taj začarani krug, vraćajući se realnom životu i stvarnim interakcijama.

Društvene mreže su, nažalost, postale i prostor na kojem je lako doći u kontakt sa negativnim komentarima, cyberbullyingom, politikom mržnje i dezinformacijama.

Mnogi korisnici se povlače kako bi izbegli stalnu izloženost negativnim informacijama, svađama i polemikama koje im narušavaju mentalnu i emocionalnu ravnotežu. Prema istraživanjima, više od 60% korisnika navodi da su barem jednom postali žrtve online nasilja ili toksičnih komentara.

Takođe, problem dezinformacija na društvenim mrežama raste – više od 30% korisnika priznaje da je naišlo na informacije koje su bile lažne ili netačne, što je uticalo na njihov pogled na svet i društvenu dinamiku. Za mnoge, ovi problemi postaju isuviše iscrpljujući, pa jednostavno biraju da se povuku iz takvog okruženja.

Iako je povezanost putem društvenih mreža u mnogim slučajevima bila duboko značajna, ona je često površna i nesvesno nadmašena „lajkovima“ i „shareovima“. Mnogi korisnici sada traže dublje, stvarnije oblike komunikacije. U stvarnom životu. Prema istraživanjima, čak 53% ljudi smatra da su njihovi odnosi na društvenim mrežama „površni“ i da im nedostaje stvarne intimnosti.

Delo brisanja profila, u ovom kontekstu, može se posmatrati kao pokušaj da se ljudi vrate suštinskim, ličnim vezama bez posredovanja digitalnih ekrana. Uz rastući broj korisnika koji priznaju da im društvene mreže „ne donose ništa pozitivno“, mnogi se odlučuju za offline veze koje nude veću autentičnost i dubinu.

Dok su ove platforme prepoznate kao alatke koje omogućavaju globalnu povezanost, kontroverze vezane za privatnost, kontrolu podataka, kao i uticaj na mentalno zdravlje, dovode mnoge korisnike do odlučujuće tačke – brisanja njihovih naloga.

X mreža: Prethodno poznat kao Twitter, postao je platforma koja prolazi kroz značajne promene pod vlasništvom Ilona Maska. Iako i dalje ostaje ključni prostor za vesti, mišljenja i informacije u stvarnom vremenu, mnogi korisnici postavljaju pitanje o budućem pravcu platforme, sa zabrinutostima oko promena u politikama, moderaciji sadržaja i celokupnom korisničkom iskustvu, što je dovelo do povlačenja sa ove platforme.

Facebook: Iako je Facebook nekoć bio kralj društvenih mreža, danas suočava sa velikim problemima. Pored skandala sa prikupljanjem podataka korisnika, Facebook je postao optuživan za širenje dezinformacija i političke polarizacije.

Mnogi korisnici osećaju da je ova platforma postala pretrpana nepotrebnim informacijama i reklamama, što dovodi do toga da se sve više ljudi povlači. Kao i činjenica da ova ogromna mreža povezanih profila čini ga glavnim ciljem za rudarenje podataka i manipulaciju, omogućavajući širenje ciljanih političkih oglasa, dezinformacija i stvaranje online zatvorenog kruga.

Instagram: Kao vizuelna platforma, Instagram je postao epicentar perfekcionizma, gde su mnogi korisnici pod velikim stresom da postignu „savršeni“ izgled.

Najnovija istraživanja pokazuju da su tinejdžeri posebno pogođeni visokim standardima lepote koje Instagram nameće. Sve češće se pojavljuje trend „digitalnog detoksa„, jer ljudi žele da se oslobode ove površne konkurencije i lažnog samopouzdanja koje platforma često promoviše.

TikTok: Ova platforma je postala viralni fenomen, ali i ona nije imuna na kritike. Brzina kojom TikTok širi informacije i „trending“ izazove postavlja visoke standarde, dok istovremeno povećava stres i anksioznost kod korisnika.

TikTok je takođe kritikovano zbog svoje uloge u širenju dezinformacija i neprestanog nadgledanja ponašanja korisnika. Algoritam aplikacije favorizuje viralne trendove često stavlja prioritet na šok vrednost i kontroverzni sadržaj, podstičući opasne izazove i ponašanja koja mogu imati ozbiljne fizičke i mentalne posledice po mlade korisnike.

YouTube: Popularnost YouTube-a kao mesta za zabavu i edukaciju nije umanjena, ali mnogi korisnici sve više postaju frustrirani preplavljenošću sadržajem, reklama i algoritamskim preporukama koje favorizuju kontroverzne ili senzacionalističke video sadržaje.

S obzirom na to da je YouTube postao platforma za komercijalizaciju i monetizaciju, mnogi se povlače jer osećaju da je ta kreativna sloboda postala jako ograničena. Ovo je najveća platforma koja je doprinela širenju teorija zavere i dezinformacija, a to je dovelo do stvarnih posledica poput protesta i javnih zdravstvenih rizika.

Google: Kao najveći pretraživač na internetu, Google ima pristup ogromnoj količini podataka o korisnicima, da ne kažemo apsolutno svemu o vama. Stalna povezanost sa Google-ovim proizvodima, kao što su Gmail, YouTube, Maps i drugi, čini da korisnici osećaju da su previše povezani sa jednim velikim korporativnim entitetom. 

Ovaj nivo praćenja i analize podataka stvara zabrinutost zbog privatnosti, što dovodi do porasta broja ljudi koji odlučuju da se distanciraju od Google-a, mada je to jako teško, a skoro i nemoguće.

Telegram: Jedan od najpopularnijih komunikacionih alata poslednjih godina, poznat po svojoj privatnosti i sigurnosti. Sa mogućnošću slanja šifrovanih poruka i stvaranja velikih grupa, mnogi korisnici preferiraju Telegram kao alternativu društvenim mrežama koje prikupljaju podatke.

Međutim, njegova slobodna priroda i minimalna moderacija sadržaja takođe dovode do zabrinutosti oko širenja dezinformacija i toksičnog ponašanja, što je izazvalo povremeno negativnu reakciju korisnika. Takođe nedostatak stroge verifikacije omogućava širenje lažnih naloga, što olakšava prevarantima i spammerima da ciljaju korisnike sa lažnim šemama i malicioznim sadržajima.

Iako društvene mreže i dalje imaju veliku ulogu u globalnom povezivanju, pitanja poput mentalnog zdravlja, privatnosti i autentičnosti sve više uzimaju maha. Zabrinjavajući podaci o tome koliko su korisnici postali izloženi stresu, lažnim informacijama i negativnom uticaju na emocionalno zdravlje, jasno pokazuju zašto ljudi masovno brišu svoje profile.

Trend povlačenja sa društvenih mreža odražava širu potrebu za ponovnim uspostavljanjem ravnoteže u digitalnom svetu i povratkom u privatnost, istinske odnose i unutrašnju spokojnost.