radiobalkanfox
Muzička diva Svetlana Ceca Ražnatović održala je dva spektakularna koncerta u Spensu, 27. i 28. decembra, a nakon drugog sa novinarima je sumirala sve utiske, podelila emocije kojih je bilo na pretek, ali prisetila se Marine Tucaković i pomenula svoju porodicu.
Na samom početku, kao rekorderka, makar po broju koncerata u Spensu, Ceca se prisetila svog prvog koji je održala davne 1993. godine.
– Pa nisam imala puno godina, svega 20. godina. To biste trebali vi da konstatujete. Zaista se uvek trudim da dam preko 100 posto mojih mogućnosti, da publika sa koncerta ode zadovoljna, napevana, razigrana… Mislim da uvek postignem taj cilj, videli ste i večeras kakva je to euforija. Ja osam godina nisam izdala album, ali imam toliko pesama u svojoj karijeri da mogu dva potpuno različita koncerta da pevam – istakla je.
Oba koncerta bila su preplavljena emocijama, a koliko je njoj bilo teško da se suzdži u momentu dok je govorila emotivne reči i pevala najtužniju baladu „Pile“, koju je posvetila tragično stradalim žrtvama na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
– Sinoć sam se jedva suzdržala, jer ako se rasplačem ode šminka, ode i atmosfera i energija. Večeras isto. Svako ko je, smatram ustvari da su ljudi emotivna bića. Niko ne može na to da ostane imun, da ostane hladan i bude kamen. Najlepša i potpuno prirodna osobina je imati emaptiju, mi smo nekako kroz ovaj brzi način života, toksični način i atmosfere izgubili empatiju. Nažalost, ali Bogu hvala ima ljudi koji to znaju i da pokažu i da budu primer drugima – kaže i dodaje:
– Najviše, zaista muzika najviše. Zato sam sinoć i rekla, mogla sam ja štošta da kažem, šta osećam, ali mislim da se emocije najbolje filtriraju kroz muziku, to je neki moj način. I sebe sam lečila muzikom.
Ono što je posebno zanimljivo, jeste i da je dominatna generacija među 20.000 ljudi koliko je bilo prvo i drugo veče u Spensu, bila 2009. godište. Ceca ističe da joj je posebno drago što već 37 godina, odoleva svemu i uspeva da privoli nove generacije svojim pesmama i emocijom koju pruža.
– Najmasovnije, na moju veliku radost da. To je sjajno da uspevam da već 37 godina animiram sve mlađe i mlađe generacije. Tome su naravno zaslužne moje pesme i ništa više, jako sam ponosna na to. Publiku ne možete prevariti, jer emocija putuje do ljudi, to je ono što smo malo pre pričali preko muzike najlakše doprete do ljudskih duša.
Na koncertu je otkrila da i jednu veliku tajnu koju je godinama čuvala, a vezana je za pesmu „Poziv“. Na pitanje kada joj se dogodila ta situacija oko „Poziva koji se ne odbija“, Ceca kaže:
– Ako kažem koje godine mi se deilo, onda ćete krenuti da kopate, a ja to ne želim. Desila mi se situacija kako u toj pesmi, ja često govorim o tome. Neke pesme su mi se, pre ili kasnije dešavale kroz moj privatni život, Marina je to nekako znala da predoseti, da napiše i na svu sreću da ja budem izvođač svih tih pesama.
Ceca je sumirala i veoam uspešnu godinu koja je za njom, a na pitanje da je rekorderka po broju održanih koncerata u Spensu i koliko joj ta titla znači, Ceca je odgovorila iskreno.
– Ne znam koliko ćete mi verovati, ali nije ni bitno. Dela pokazuju, čak sam čitala na nekim društvenim mrežama: „Ceca nije okačila od sinoć koncert, neko bi na sva zvona, ona nije okačila čak ni stori“. Ne patim od toga, meni je bitno da ja imam publiku na svojim koncertima. U zadnje vreme primećujem da se svi nešto takmiče, da beleže neke rezultate, meni to nije bitno jer nikad nisam jurila karijeru, ona je uvek jurila mene. Meni je puno srce, posle ova dva koncerta. Imala sam seriju sjajnih koncerata u Sloveniji, ni manje zemlje, ni više koncerata s moje strane. Tu dolazi publika iz Hrvatske masovno, pošto ja ne nastupam u Hrvatskoj. Da želela bih da izjavim i saučešće porodici u Hrvatskoj povodom tragedija koja se desila, ubistvo koje se desilo. Evo i sada treba da imam par nastupa u SLoveniji, to su sve bili koncerti kojima sam obarala rekorde. Imala sam i koncert u Dubaiju, gde držim rekord. To je mnogo lepo, to su divni podaci koji mene lično usrećuju, a sad da se bavim nekom statistikom, podacima, manje-više to radi moja publika, ja nisam opterećena tima. Naravno, ponosna sam – istakla je.
Njena najverniaj saradnica i prijateljica Marina Tucaković napustila nas je pre tri godine. Kako je izgledao njihov poslednji razgovor, kao i koliko joj sada nedostaje, otkrila je sa suzama u očima:
– Pa zbog toga i nisam snimila ništa punih osam godina, ja sam čekala da se Marinino zdravlje stabilizije, a onda je to išlo kako je išlo. Nikada u životu nisam svoje prijatelje ostavljala, pogotovu kada su u teškim životnim trenucima, ostajala sam uz nju do kraja i nije mi padalo na pamet, jer ona jednog momenta više nije bila u stanju da se bavi poslom. Ni u jednom momentu mi nije padalo na pamet da ja sad jurim neke druge saradnike da bih jurila karijeru i album, jer me to apsolutno nije zanimalo. Onog momenta kada nas je Marina napustila, počela sam da radim na albumu i pokušavam sa drugim timom da napravim nešto lepo što će se dopasti mojoj publici. Možda neka nova energija. Da mi fali – fali mi najviše na svetu. Da je jedinstvena- jedinstvena je. Da mi je poznavala dušu, poznavala jeste. Jednostavno sam sa tom ženom bila posebno konektovana, i uvek će mi nedostajati i uvek će ona biti jedna ogromna praznina u mom životu, kako privatnom tako i poslovnom. Ona je bila žena od trenutka, pisala je na melodije i kako je povuče melodija, ona tom emocijom koja je pokrene u tom momentu, ona i piše – ističe Ceca i dodaje:
– Ona nikada nije pokazivala da joj je teško, uvek je skretala temu da priča o pozitivnim stvarima čak i kada sam znala da joj je mnogo teško. Ona je žena koja je imala posebnu energiju, neposredna, puna života. Do poslednjeg dana je verovala u život, da će da se oporavi, ali Bog je hteo drugačije.
Poslednji razgovor koje su vodile Ceca i Marina, bio jesta baš o njenom novom albumu.
– Verovale ili ne, pričale smo o novom albumu, kako bi trebalo da izgleda, kako ona zamiđlja, kako bi ona volelala. Naravno, ja sam učestvovala u razgovoru apsolutno kao da je ona potpuno zdrava, ali nažalost nije ozdravila i napustila nas je. Nije mi ona davala savete, imala je neke ideje u kom bi to pravcu trebalo da ide, ništa konkretno da bih se ja sad uhvatila za neku rečenicu ili ideju.
Posebnu pažnju na koncertu su ovog puta skrenule i patike koje je nosila, a da li je „štiklama zauvek rekla zbogom“, Ceca je kroz smeh odgovorila:
– Moje patike lepe, gospodine ja sam štiklama rekla pre 15 godina zbogom. Ja nemam taj problem, imala sam čak i komentare da je to bezveze što ja izujem svoje štikle, ali meni je bitnija atmosfera na koncertu nego kako ću ja izgledati. Ovo je bila moja ideja za patike i mogu da vam kažem da sam se sjano osećala – kaže kroz smeh.
Prisetila se i svog detinjstva i odrastanja u rodnom mestu. Kako je otkrila, roditelji su želeli još posle osnovne škole da je pošalju u Beograd, ali ona to nije želala zbog čega se njena sestra naljutila na nju.
– Moji su roditelji imali plan da posle osnovne škole pređem za Beograd i da tu nastavim školovanje. Ja nisam želela, sestra moja je zbog toga bila ljuta, jer je ona bila sledeća da dođe u Beograd, ja nisam želala da se odvajam od svog društva i da se odvajam od svoje kuće jer sam se u svojoj kući osećala ušuškano što je negde i prirodno. Mislim da nisam bila spremna za veliki grad i da budem sama u Beogradu. Bila sam kao i svi ostali, ja sam odrasla u tom mestu i nikada nisam odskakala, pa ni danas nisam u tom filmu da sam ja zvezda, da treba da se ponašam drugačije da glumim višu rasu. Budi ono što jesi, scena je moj posao i moje radno mesto i kada siđem sa bine i kada se pogase reflektori kao i svi žiim jedan običan život, normalan đivot, imam tekuće probleme, porodicu, društveno-socijalni život – ističe ponosno Ceca i nastavlja:
– Jeste drugačije, u momentu gde ste eksponirani, gde se o vašem životu pričai piše šta ko stigne. To nije lako preživljavati, kao ni akter priče, tako ni njegova porodica. Nekako sam i utrnula na sve to, jer sam 37 godina u toj priči. ali trpe članovi porodice.
Na pitanja kako njeni roditelji danas reaguju na razne natpise o njoj i njenom životu, tvrdi isto, baš kao i prvog dana.
– Isto, kao i prvog dana, kao da su sada ušli na estradu. I svaki put kad nešto pročitaju što nije istina, oni me zovu: „Ceco, šta je ovo?“. Pitaju me kako ne mogu da zaustavim, ja im kažem da nemam čarobni štapić.
Otkrila je i kako provodi slobodne dane, pa pomenula i etsradna prijateljstva – Sašu Matića i Maju Berović s kojima je veoma bliska.
– Da ležim, kod mene ne postoji drugi položaj ili ležanje ili skačem na bini. Gledam serije, pričam s mojim drugaricama čitavu noć. Gledma filmove, družim se sa prijateljima neke kućne varijante, kod mene, kod njih, izlazim na večere. Poenta je, nije bitno gde si, nego s kim sim. Nekada je čoveku lepo da se i osami malo, meni je mnogo bitnije da sam okružena dobrim ljudima, volim vesele ljude.
– Mi smo kućni prijatelji, družimo se, jedni drugima dolazimo u kuće. To su porodični ljudi, imaju divne porodice, normalne porodice. Upravo o oonome što sam vam pričala da živimo sasvim normalne živote.
Veoma je vezana za decu svoje sestre, kao što su i njena deca veoma vezana za njenu sestru Lidiju. Ceca je prvi put otkrila i sa kakvim problemima se susreće u kući, ali kakav odnos ima sa svojim sestrićima.
– Ništa strašno, Bogu hvala, to je ono puklo mi cev u kući. Ja muža nemam, ja moram da zovem majstora. Iskoče osigurači, znam da podignem, znam nekad i sijalice da promenim. Mislim žena kad bude sama, mora da bude majstor. Niko ne mari… Ja sam njena tetka, ne gleda ona mene kao zvezdu, ta deca su odrasla pored mene i gledaju me nekim drugim očima. Evo Željko, moj unuk, kaže: „Ceco ja sam ti bio u koncertu i voleo bih da me ponoovo povedeš u taj tvoj koncert“. On je svestan, njemu je samo lepo, jer se i ja tako ponašam, normalno.
– I moja deca su vezana za moju sestru, jer ih je odgajala, a i njena deca su vezana za mene jer su rasla uz mene i mislim da je to nešto najlepše imati divnu, veliku porodicu. Ja kažem: Mi kad se okupimo, nama ne trebaju gosti.
Za sam kraj otkrila je i da li će uspeti malo da odmori i otputuje na neku luskuznu destinaciju.
– Volela bih da pobegnem malo kod Anastasije u Španiju, dobila sam mnogo poziva od mog zeta i nje. Moram da uđem u studio, imam puno posla oko tih obrada i prepevavanja pesama.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar