Cecilia Blomdahl o životu na Svalbardu

Cecilija Blomdahl je 2015. godine spakovala svoje stavi i preselila iz Geteborga na Svalbard. Ovo je je jedno od najsevernijih naseljenih područja na svetu – i sigurno nije za svakoga.

I zaista, ima zabave, ali život u kolibi blizu Longyearbiena, najvećeg naseljenog mesta na arhipelagu Svalbard, znači suočavanje sa brojnim izazovima.

Cecilia, koja ima 34 godine, objašnjava da temperature mogu pasti do -30°C, a zima traje mesecima sa potpunim mrakom, da bi nakon toga usledilo isto toliko dana svetlosti. Tu su i snažne oluje i polarni medvedi.

– Leti sunce ostaje iznad horizonta skoro četiri meseca. Ekstremne sezone mogu se posmatrati i kao prednost i kao prepreka. Smatram da je polarni dan prilično izazovan – rekla je za Dejli Mejl.

Cecilia opisuje Svalbard kao „zemlju ekstremnih sezona i vremena„, naglašavajući da sunce zalazi krajem oktobra i ne pojavljuje se ponovo sve do početka marta. U letnjem periodu, sunce ostaje iznad horizonta gotovo četiri meseca, što može biti izazovno. Ipak, to je iskustvo koje mnogi doživljavaju kao i pozitivnu i negativnu stranu života na ovom ostrvu.

Zbog izuzetno niskih temperatura i trajno smrznutog tla, građevinski radovi moraju biti temeljno planirani. Cecilia objašnjava da je za izgradnju kolibe važno koristiti stubove koji su usađeni u tlo jer se stalno smrzava tlo može pomeriti.

Takođe, njihova kuća ima dobro izolovane podove, zidove i trostruka stakla na prozorima kako bi se minimizovao gubitak toplote. U slučaju ozbiljnih zimskih oluja, imaju i grejač na rezervu koji ne zavisi od struje.

Polarnih medveda nije mnogo, ali kada ih sretnu, obavezni su da nose oružje i često i signalnu pušku. U slučaju susreta, protokol je da se prvo sklone na sigurno, a potom obaveste vlasti, koje će istirati medveda iz grada.

Iako su izazovi veliki, Cecilia ističe mnoge prednosti života na Svalbardu.

Za nju je omiljeni period polarna noć, kada, kako kaže, pije kafu pri mesečini, provodi dane pod zvezdanim nebom, a ponekad ima sreće da vidi Auroru Borealis. Zimski dani su ispunjeni istraživanjem ostrva na sankama ili boravkom u udaljenoj kolibi, dok leti uživaju u fjordovima, posmatrajući kitove i morževe.

Žive kao sav normalan svet

Iako se na Svalbardu nalaze i neobična pravila kao što je zabrana držanja mačaka zbog zaštite ptica, Cecilia ističe da život na ovom ostrvu, iako nije za svakog, ima svoje neprocenjive čari. Tu su porodice sa decom, školske ustanove, bolnica i mnoge kulturne manifestacije koje okupljaju lokalno stanovništvo.

Stanovnici Longyearbiena imaju pristup svim osnovnim uslugama, a jedan od benefita života na ovom ostrvu je i niži porez nego u ostatku Norveške, kao i besplatno zdravstveno osiguranje. Cecilia objašnjava da su medicinski pregledi gotovo besplatni jer su pokriveni porezima, a bolnica nudi sve osnovne usluge.

Iako trošak iznajmljivanja može varirati od 8.000 do 15.000 NOK mesečno, Cecilia dodaje da je za nju život na Svalbardu nezamenjiv.

„Znam samo da volim svoj život ovde sa svojim dečkom, Kristoferom, i našim psom Grimom“, kaže ona.

Za život na ovom ostrvu potrebno je puno hrabrosti, ali Cecilia ističe da bi mnogi ljudi mogli da zavole Svalbard baš kao što je ona.