radiobalkanfox
Anja Urošević
|
Legendardni Miodrag Petrović Čkalja ostao je upamćen po neverovatnom talentu i ostvarenjima u kojima je igrao, a njegov sin Čedomir Petrović se svojevremno bavio glumom i režijom, međutim kako je jednom prilikom ispričao zbog očeve iskrenosti već 20 godina nije više u tom poslu.
Čedomir Petrović za „Blic“ je jednom prilikom govorio o svom ocu, legendarnom glumcu.
– Bio je jako dobar otac. Trudio se, a ja sam se trudio da budem dobar sin. Nismo se sukobljavali nikada, jedino oko sporta, oko fudbala koji smo zajedno gledali. Nikada me nije udario, nikada nije psovao… Kada se sećam oca, više se setim nekih privatnih stvari koje publika ne zna. Ne setim se njegovih uloga i humora već kao oca privatno. Ja sam njegove serije gledao kao gledalac. On je bio potpuno normalan, jedino je njegova popularnost bila enormna…
– Nije se on sviđao nekima koji treba da ga se sete. On se sviđao narodu. A ovima je govorio u lice istinu. Ne vole svi da čuju istinu. Zbog toga trpimo i moja ćerka i ja. Trpimo, niko nas ne zove u pozorište, na film, na televiziju… Sva vrata su nam zatvorena kao londonska banka. Neće da nas zovu. Moja Jovana je odlična glumica, igrala je Jugoslovenskom dramskom. Došli su novi mladi glumci, poluglumci-polutajkuni, tu su klanovi… Ali ponosan sam što je Čkalja bio takav – rekao je svojevremeno Čkaljin sin za „Blic“.
„Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske“
Podsetimo, poslednje godine života Čkalja je proveo u Beogradu u vrlo teškim životnim uslovima, a kada je dobio nagradu za životno delo „Car Konstantin“ održavao je govor koji se dugo prepričavao.
– Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde. Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske – rekao je neutešni glumac 2002. godine na dodeli, samo godinu dana pred smrt.
Dodaj komentar