radiobalkanfox
Pevačica Jovana Pajić, nedavno je izašla iz medijske ilegale i na velika vrata se vratila hitom „Ludilo moje“, koji broji milionske preglede.
Ne krije da joj povratak itekako prija.
– Meni se ovo sve čini kao jedan san iz kojeg ne želim da me probude. Nisam bila spremna na ovu količinu pažnje i prisutnosti. Posao sam manje-više radila, ali ne ovim tempom i ovako nepripremljena. Beskrajno sam zahvalna Bogu, a onda i publici koja je to sve aminovala, odobrila i podržala. U svojim željama sam bila skromna, bilo mi je sumanuto da imam velika očekivanja od samo jedne pesme i posle toliko vremena to se stvarno činilo kao neka nemoguća misija. Moja ideja je zapravo bila da podsetim ljude na sebe, da im nešto pružim, to mi je bilo jedino važno – govori Jovana za „Televiziju E“, pa priznaje da je ovom pesmom postavila velike kriterijume za naredne numere:
– Da, ali to je toliko nezahvalno, sigurna sam da svako ko izbacuje bilo šta, čvrsto veruje u to. I onda na kraju to mnjenje publike ili položiš ili ne položiš. Šalim se nekad sa prijateljima i kažem: „Bože, bar da mi je treća bila po redu, a ne prva, bilo bi mi lakše“. Definitivno se sa ovom pesmom ništa neće meriti, zato što je ovo stvarno nešto što se kao kometa, dešava na svakih sedamdesetih i kusur godina. Bilo bi pogrešno da jurim pravac kao što je „Ludilo moje“, da sad izbacim drugi deo te pesme, nešto što podseća na to, ali, ostaću u svom domenu. Osećaj nikad ne treba ignorisati, zato što ovo stvarno nije ono cigla malter posao, u smislu daćete mi „tri za sto“ pesme, nego je to emocija koja se prenosi. Mislim da u današnje vreme ima mnogo tih nekih plastificiranih stvari koje traju kao kiselo mleko. Publika jedino što ne prašta je ta emocija.
Otkrila je nešto i o sledećoj pesmi.
– Malo je šizofrena. Baš, ali to je to, ludilo. Svi imamo mi to neko, ludilo. Što se tiče druge pesme, mogu ti reći jedan deo koji kaže: „Prezime se briše, radujte se bivše, kažeš zrela za lečenje, mračnu sobu i ležanje, ali za malo to zadovoljstvo, ne dam ti budalo”. Kada sam čula reči, naježila sam se momentalno. Taj tekst nije poručen. Meni je uslov bio, nemojte me uopšte u „televisa presentu“ kroz situacije ubacivati. Ne mogu sad ni da pevam o cveću i proleću, ali prosto sam dala kompozitorima na volju da oni sami kako osećaju pišu.
Često se nameću i pitanja koja se tiču njenog odnosa sa koleginicom i prijateljicom, Marijom Šerifović.
– Sa Marijom se družim više od 15 godina. I letujem, i zimujem, i dolazim kod nje, i ona dolazi kod mene, ona zna moju deca od rođenja, evo sad ja njenog sina. Nikad nikome nije bilo tada zanimljivo. I niko to nije dovodio u taj kontekst. I odjednom, promenom mog statusa se to dovodi u pitanje. Na kraju krajeva i da je to istina, pa da li ću ja sad stvarno sesti pored nekog i reći: „Da, tačno je“. Shvatila sam da šta god da kažem, to neće biti dovoljno, jer se mojim odgovorom neće zadovoljiti ničija znatiželja. Pustim da svako misli ko što hoće, rekla je Jovana, a na pitanje da li to znači, da Mariju ne smeju da pitaju o njihovom odnosu, ona je rekla da da.
(Telegraf.rs)
Dodaj komentar