Da li je ajvar zdrava zimnica i da li goji: Nutricionistkinja Mirković otkriva koliko kašika smemo da pojedemo

Ajvar može biti zdrav dodatak ishrani, ali to zavisi od načina pripreme i sastojaka. Evo nekoliko ključnih tačaka:

Niskokaloričan: U proseku, ajvar ima oko 85 kalorija na 100 grama, što ga čini niskokaloričnom opcijom, posebno ako se koristi kao namaz ili dodatak jelima.

Nutritivna vrednost: Ajvar se priprema od pečenih paprika, što znači da zadržava neka vlakna i hranljive materije, ali se tokom procesa pripreme mogu gubiti vitamini, posebno kada se dugo prži.

Vlakna: Ajvar sadrži vlakna, koja su korisna za probavu i mogu pomoći u smanjenju rizika od nekih bolesti.

Zavisi od dodataka: Ako se ajvar priprema s puno ulja ili šećera, njegova nutritivna vrednost može se smanjiti, pa je najbolje birati domaći ajvar ili one sa minimalnim dodacima.

Ukratko, ajvar može biti zdrav izbor, ali je važno obratiti pažnju na sastojke i način pripreme.

Koliko ajvar ima kalorija i da li je zimnica zdrava otkriva nutricionista Branka Mirković.

– Ajvar gotovo da i nema kalorija, tako da s njim ne možete da preterate. On, doduše, nema ni neke nutritivne vrednosti, jer se pravi od pečene ili barene paprike, koja se zatim prži, pa u tim procesima paprika izgubi svu svoju vrednost. Ipak, ajvar je odličan izvor vlakana i prava je poslastica uz meso i razna druga jela – kaže nutricionista, i dodaje da ako sami ne pravite ajvar, uvek je bolje da kupite industrijski jer je on ipak kontrolisan, za razliku od onoga koji se prodaje na pijaci, a u kojem nikako ne možete da znate koliko je stavljeno konzervansa.

Ona objašnjava da se povrće koje ide u zimnicu termički obrađuje, što dovodi do gubitka nekih vitamina, kao što su C, B i A, ali i dalje ostaju minerali, vlakna i fitonutrijenti koji su od velike važnosti za organizam.

Kupusu se kiseljenjem poboljšava nutritivna vrednost.

– Jedino se kupusu prilikom kiseljenja poboljšava nutritivna vrednost i povećava količina vitamina C. Probiotičke kulture koje se prirodno stvaraju u kupusu prilikom fermentacije su odlična odbrana organizma u zimskim danima. Kiselo povrće je itekako potrebno organizmu tokom zime, jer svi u tom periodu jedemo težu i masniju hranu, a kiselo povrće razlaže masti i ubrzava varenje. Ukoliko patimo od hipertenzije treba da pazimo na količinu soli koju dodajemo u zimnicu i da je obavezno isperemo u vodi kako bi izvukli so – kaže nutricionistkinja.

Unos voća i povrća je od velike važnosti za očuvanje zdravlja jer je bogato vlaknima, vitaminima, mineralima i fitonutrijentima. Iako danas imamo mogućnost da jedemo sve vrste voća i povrća tokom cele godine, to ipak nije preporučljivo.

– Namirnice koje nisu sezonske, osim što su nutritivno siromašnije, često su i tretirane više nego u sezoni. Povrće i voće je dobro kupovati kada im je sezona, kada je nutritivno nabogatije i zamrzavati ili praviti zimnicu – ističe Mirković.