Da li može da se ukiseli voće?

Fermentisano povrće je zimska salata koja se na našim prostorima podrazumeva, a mnogi zaboravljaju da na isti način mogu da sačuvaju i cele zime jedu – voće.

Tako pripremljeno voće obiluje kako vitaminima i mineralima, tako i dobrim bakterijama, važnim za uspostavljanje normalne crevne flore i jačanje imuniteta u sezoni virusa.

Laktofermentacija predstavlja proces u toku kog se se šećeri i, uopšte, ugljeni hidrati razlažu i pretvaraju u prirodne konzervanse, odnosno mlečnu kiselinu, u kojoj loše bakterije ne opstaju. Takva sredina povoljna je za probiotičke procese, koji su pogodni za digestivni sistem, a namirnice su dugotrajnije i pune hranljivih materija i mesecima kasnije.

Iako će ukus biti kiseliji i slaniji, on voćke će sačuvati svoje arome, pa ćete ih upoznati na sasvim nov način.

• Koje voće može da se ukiseli?

Laktofermentisane šljive su tipične za azijske kuture, a većina koštunjavog voća, poput bresaka, trešanja, kajsija itd. veoma je pogodna za fermentaciju.

Citrusno voće je još jedna odlična opcija, pa se mogu ukiseliti limun, pomorandža, limeta, mandarina, a za to se često koristi i njihova kora, koja kasnije koristi u receptima za kolače. Ukiseljeni limun veoma je popularan na severu Afrike.

Bobičasto voće, poput kupina i borovnica, takođe je sjajan izbor, a često se u svetu koristi kao slatko-kiseli začin za sladoled ili sveži sir.

Osnovni principi fermentacije voća isti su kao i u slučaju kada za zimnicu pripremate povrće, a ovo su glavni koraci:

1. Pomešajte voće sa solju
2. Stavite u teglu
3. Ostavite da se fermentiše nekoliko dana na sobnoj temperaturi
4. Ohladite.

Pošto je voće „osetljivije“, ne preporučuje se da se voće spušta direktno u so, jer će ga to pretvoriti u kašu, već da se koristi slani rastvor, tj. rasol ili salamura.

BONUS VIDEO

Koliko je zimnica zapravo zdrava?

( Glossy )