DA NIJE BILO ZIDARA TOME, NE BI BILO SREĆKA ŠOJIĆA! Promocija knjige o Milanu Lanetu Gutoviću

Foto: ST/Nemanja Pančić

Talentovanim ljudima se sve prašta, a talenat Milana Laneta Gutovića bio je bogovski, rekao je reditelj Jug Radivojević na jučerašnjoj promociji monografije Tatjane Nježić o velikanu srpskog glumišta. Pored Radivojevića i autorke knjige, o Gutoviću su govorili njegovi prijatelji i kolege Petar Božović, Jelisaveta Seka Sablić, Nebojša Dugalić, Stanko Crnobrnja, te Tanja Mandić i svi se slažu u jednom, da je popularni Lane bio jedinstven, neponovljiv, poseban.

U monografiji se ređaju vrlo interesantne priče o Gutoviću, a jedna od najzanimljivijih je ona o tome kako je nastao lik Srećka Šojića. Lane je otkrio ko ga je inspirisao da legendarnom direktoru iz „Tesne kože“ i „Bele lađe“ da piroćanski akcenat.

– Toma zidar ta ravne krovove. Toma je radio školu u Kumodražu. On je govorio tako „č“, „ć“, bio je Piroćanac. Došao je kod mene kući da nešto uradi. I pričamo o zidu koji treba da sredi, a taj zid je bio španski zid. Bio je neravan. On vadi olovku iza uva. Izvadi i fljas po ovom zidu. Kažem mu: „Nemoj, Tomo! Šta radiš to?“ A on će: „Pa ionako ovo moraš da krečiš, da malterišeš. Ne možeš ovo ovako grbavo, mora da bude gladak (zid).“ On je toliko meni bio simpatičan i drag da se ja od njega nisam odvajao, kao dete. I posle mi je sasvim slučajno pao na pamet taj njegov lep govor, pa sam prvi put to iskoristio kad sam igrao u drami „Barabe“… Taj lik se pojavljivao nekoliko puta i na kraju završio kao Šojić – ispričao je svojevremeno Gutović, a ovo njegovo svedočanstvo ovekovečeno je i u monografiji.

Foto: ST/Nemanja Pančić

 

Ipak, uloga Srećka Šojića je bila na udarima kritike, nazivana je „trivijalnom“, „lakim notama“, uz konstataciju da to nije umetnost.

Foto: ST/Nemanja Pančić

– Ne znam da li ste čuli za Jovana Bulja, ali to je jedan saobraćajac koji je u Beogradu na raskrsnici regulisao saobraćaj. Radio je to s toliko duha da je išao čak i u London da pokaže engleskim policajcima, ne kako se reguliše saobraćaj, već kako ni od čega napravite nešto. Prema tome, ti mali, komercijalni projekti, loši projekti, ne obavezuju i aktera da bude mali i loš – citirala je Gutovićeve reči autorka monografije Tatjana Nježić. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Jelisaveta Seka Sablić je pohvalila monografiju posvećenu dragom kolegi Milanu Gutoviću.

– U ovoj monografiji možete naći sve što vas zanima o Milanu Gutoviću. Gde je igrao, šta je igrao, šta je rekao, šta su za njega drugi rekli, koje nagrade je dobio, ali tajnu njegove pesničke duše nikada nećemo saznati – kazala je Seka.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Njegov drug s fakulteta Petar Pera Božović ispričao je anegdotu o Lanetovom nastupu u jednoj epizodi emisije „Balkanskom ulicom“ koja pokazuje o kakvom se duhu radilo.

– I naša šarmantna voditeljka Dedićka rekla je: „Lane, ti si bio najlepši od svih glumaca, na akademiji, pa posle…“, a on je rekao: „Ne, ne, najlepši je bio Pera Božović.“ E sad, ovde bi razgovor prestao da nema nastavka. A nastavak ide ovako, voditeljka se odmah nadodaje s argumentima koji su jači od njegovog: „Pa da, Pera, Iran, pa afera s princezom“, a Lane kaže: „Pa da, Pera je bio prvi seksualni gastarbajter.“ E tada je snimanje prekinuto, ali to je bilo u njegovom duhu – ispričao je Božović.

„Laža i paralaža“ kao „Ben-Hur“

Nebojša Dugalić i Jug Radivojević ispričali su Gutovićeve anegdote iz pozorišne predstave „Laža i paralaža“, koju su zajedno radili, a koju je Lane znao da skrati na trajanje od samo 45 minuta.

– Posle jednog izvođenja pita me Lane koliko je trajala predstava. Pogledam na sat i kažem: „Punih 56 minuta“, a on mi odgovori: „Pa ovo se pretvara u Ben-Hura“ – otkrio je Nebojša Dugalić.

Lane, Radmilović, Mija i Čkalja

Reditelj Stanko Crnobrnja je na promociji knjige istakao da Lane Gutović spada među četiri najveća naša komičara svih vremena.

– Komedija je najteži žanr za glumce. Među panteonom komedije nalazi se Zoran Radmilović, odmah uz njega ide Lane Gutović i tu su još Mija Aleksić i Čkalja – rekao je Crnobrnja.

Monografija povodom nagrade Dobričin prsten

Monografija „Milan Gutović“ je 26. po redu izdanje iz edicije posvećene dobitnicima najvećeg glumačkog priznanja Dobričinog prstena. Ova nagrada, koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije, Milanu Gutoviću je posthumno dodeljena za 2021. Monografija sadrži poglavlja u kojima je predstavljen Gutovićev glumački opus, kao i poglavlje „Dokumentacija“, u kome je sačinjen popis pozorišnih, filmskih i televizijskih ostvarenja, nagrada i priznanja. Pored toga, doprinos monografiji dali su svojim tekstovima ljudi koji su se družili i sarađivali s Gutovićem.

BONUS VIDEO