Danilo Šerbedžija o filmu o Draženu Petroviću i Nikoli Jokiću

Film „Dražen“ reditelja Danila Šerbedžije i producenata Ljube Zdjelarevića i Ivora Šibera premijerno je prikazan u Šibeniku, gde su se u čast 60 godina od rođenja tragično nastradalog košarkaša Dražena Petrovića okupili mnogi koji su ga voleli. Film je sniman u Šibeniku, Zagrebu, Nju Džerziju i Njujorku, a reditelj ovog ostvarenja Danilo Šerbedžija u razgovoru za Kurir otkriva mnoge detalje sa snimanja.

– Osećam veliko uzbuđenje. Pred svaku premijeru je sličan osećaj. Međutim, nikad ranije nisam imao ovakvu odgovornost. Sada prvi put radim film o nečijem životu, nečijem sinu, a Biserka Petrović će sedeti u publici, kao i cela Draženova porodica. Neće biti lako zbog svih ljudi koji su voleli Dražena i koji ga i dalje vole.

– Počeo sam zbog Dražena da treniram košarku.

Kako se rodila ideja za film?

– Na ideju da prave film došli su producenti Ljubo Zdjelarević i Ivor Šiber. Oni već dugo planiraju da snime film o Draženu. Inače, zajedno igramo košarku i jednom su mi doneli scenario s pitanjem: „Da li ovo želiš da režiraš?“. Bio sam presrećan što su me pitali. Ipak, odluku sam doneo tek nakon što sam pročitao scenario.

Da li je bilo teško snimiti film?

– O Draženu može da se napravi uzbudljiva serija od 12 epizoda. Za film smo morali da donesemo odluku o čemu će biti ta priča, da li o njemu samom, o epizodi u Šibeniku ili o celom životu. Međutim, jednom u životu imaš priliku da napraviš film o takvom velikanu, pa smo se odlučili za ovo drugo. Naš film zapravo nije tipična sportska priča. Ima košarke, naravno, mnogo, ali najbitnije je bilo da se napravi film o jednom karakteru, volji za vežbom, za treniranjem, o želji da budeš najbolji. To je mene fasciniralo kod Dražena, a i moje kolege, producente i sve nas iz ekipe.

Dakle, neke njegove utakmice nećemo videti u filmu?

– Za to bi bila potreba TV serija. Ima puno važnih mečeva, od dva finala sa Cibonom do svetskih i evropskih prvenstava s reprezentacijom Jugoslavije. Mislim da se ta generacija nikad više neće ponoviti. Oni su 1987. godine na Univerzijadi i Evropskom prvenstvu u Zagrebu sve pobedili sa preko 20 razlike. I na Svetskom prvenstvu u Argentini je bilo isto. To je čudesna jedna generacija. Ali nemoguće bi bilo da filmski pokrijemo sve te njegove važne utakmice, filmski jezik i ritam nam to ne dopuštaju.

U Srbiji će sve zanimati da li u je u filmu prikazan sukob Vlade Divca i Dražena Petrovića?

– Sukoba nije bilo, a to sam shvatio iz priče s drugim ljudima, ali i u razgovoru s Divcem. Jednostavno, mogu to da shvatim da su se dva prijatelja našla na drugim stranama. I šta sad, kad počne rat i kad počnu puške da govore, bolje je nekad zaćutati. Oni se nikada nisu posvađali. Jednostavno su prestali da se druže.

Kako ste našli glumca koji igra Dražena?

– Imao sam sreće. Domagoj Nižić je jedna predivna osoba, odličan glumac i pravi sportista. Bio je reprezentativac Hrvatske u odbojci na pesku i igra u Mladosti. Ima te sportske pokrete. Za snimanje je išao svaki dan na košarkaške treninge. Njegovog brata Acu igra Pavle Matuško. On je košarkaš i glumac. Igrao je u prvoj ligi Hrvatske. Sada ne može da stigne zbog obaveza.

Da li ćemo videti i prave košarkaše u filmu?

– Igra sin Mihovila Nakića. Miha je s Draženom osvojio dva puta Evropu i bio je legendarni krilni centar Cibone. U filmu igra i Marko Petrović, sin Ace Petrovića.

U podeli je i Dragan Mićalović, koji igra oca Dražena Petrovića?

– Mićko je fantastičan glumac, s kojim sam imao sreće i da radim na filmu „Tereza 37“. Bilo je pravo uživanje. On je napravio fantastičnu ulogu, što su nam rekli i članovi porodice Petrović, koji su pogledali film. Mićanović nije zapravo ni hteo da gleda video-snimke Draženovog oca Jovana, nego je napravio svoju ulogu koju je skroz pogodio.

Da li je majka Biserka pogledala film?

– Čuvala se za premijeru. Imala je želju da je u filmu glumi Zrinka Cvitešić. Ona i liči na Biserku. Zrinka je takođe napravila fantastičnu ulogu. Svi glumci su odlični i veoma sam srećan. Moram da spomenem i malog Dražena, Tonka Stošića, i Lovre, koji je glumio Acu. Divna deca i veoma su talentovani.

Kada ćemo film videti u Beogradu?

– Premijera je planirana u decembru.

Jeste li upoznali Dražena?

– Nisam. Vidio sam ga nekoliko puta u čuvenom „Salunu“ (poznati klub u Zagrebu prim. aut.). On mi je bio idol i zbog njega sam počeo da treniram košarku.

Da li bi bio bolji od Jokića?

– Za mene je Dražen najbolji košarkaš svih vremena. Jokić je genije i obožavam da ga gledam. Pametan i fantastičan igrač. Ipak, to je danas neka druga košarka. Nije moguće napraviti poređenje. Dražen je bio, statistički, treći bek u NBA ligi. Nikada se nije desilo u istoriji Ol-stara da takav igrač ne dobije poziv na tu utakmicu.

Plašite li se kritika Darka Bajića, koji je radio film „Bićemo prvaci sveta“?

– Zezao sam ga da ne može Goran Bogdan da igra Nikolu Plećaša. Sad će on meni moći da popuje kako se radi film o košarci i da me zeza.

 Najdraža vam je nagrada „Žika Pavlović“ i nju jedino držite izloženu u svom stanu. Zašto?

– Žika Pavlović je moj najdraži reditelj, a film „Kad budem mrtav i beo“ najdraži. Žika i moj otac su bili prijatelji. Rade je uvek za sebe govorio da je vojnik Žike Pavlovića. Mnogo vremena smo i privatno provodili zajedno. Drago mi je što sam u Novom Sadu sreo njegovu suprugu Snežanu, ćerku Milenu i sina Nenada.