Deca lažu – Najžena

Zahtevamo odgovornost od dece i to je sasvim u redu. Ali kada se izgradi poverenje, ponekad im možemo poslužiti kao svojevrsno opravdanje, odnosno dozvoliti malu laž koja nas čini krivima…

Ono što je veoma važno da gradimo kod dece je – poverenje. I međusobno poverenje. Moramo da možemo da verujemo deci, a oni takođe moraju da veruju nama. To je važan temelj na koji možemo da složimo celu kulu od raznih važnih stvari u obrazovanju i našem odnosu sa decom. Nema mesta za laži i to je ono što želimo da postignemo – šta god da je istina, recite istinu i zajedno ćemo se pobrinuti za to.

Međutim, ponekad ova istina nije jedina opcija koja je dobra za naše dete. Ili to ne zvuči baš dobro? Evo kako je to objasnila mama Samanta Darbi, urednica portala Scary Mommy i mama troje dece – tri devojčice. Moramo priznati da je razumemo i slažemo se sa njom! 

Kaže da je sa sve tri ćerke – od 2, 5 i 10 godina – izgradila veoma dobro poverenje, ali kada je reč o ovoj najstarijoj, shvatila je da joj mora ukazati malo više poverenja kako odrasta, pa ona je često njen ,,fall guy“ , odnosno neko ko će po potrebi biti kriv umesto nje. 

Shutterstock

„Ako moja ćerka želi da me okrivi za odluku u koju nije sigurna, ili želi da me učini ‘lošim momkom’ pred svojim prijateljima umesto da objasni kako se zaista oseća, pa, evo, spremna sam da padnem pod taj mač“, kaže Samanta. 

Iznad svega, kao i svaki roditelj, ona ceni iskrenost. Potpuno je sigurna da je najstarija ćerka nikada nije lagala. Iako se to mnogima čini preteranim, činjenica je da ima takve dece koja jednostavno ne znaju da lažu, čak i ako pokušaju. 

„Znam da voli ljude i brine o drugim ljudima i kako se oni osećaju“, kaže Samanta, objašnjavajući: „Ona je empatična, veoma osetljiva devojka koja mi kaže da je u njenoj verziji ,,Inside Out“, anksioznost definitivno u prvom planu njenog mozga . Video sam je kako plače kada smo je nedavno pokupili kod prijatelja, a ona ju je zamolila da ostane duže – nije htela da razočara nijednu od nas.“ 

Upravo u takvim slučajevima, Samanta je rekla svojoj ćerki da je u redu da izgovori malu belu laž i da se „izvuče“ na mamu. 

Shutterstock

„Ako je izbor između toga da povrediš osećanja prijatelja ili da me okriviš, dobro, slobodno me okrivi! „Mama je rekla da ne mogu“ je odgovor koji uvek može da upotrebi kada nije dovoljno sigurna šta da radi“, kaže Samanta. 

Slično se dogodilo i kada su je prijatelji nagovarali da igra igru prizivanja duhova, kojih se pomalo plaši. Ali kad se svi igraju… Njoj je neprijatno, i neprijatno joj je da kaže da ne želi da se igra – znamo kakva su deca, rugaće se i izazivaće. Onda joj je mama rekla da može bez razmišljanja da kaže da joj je rekla da ne igra tu igru. 

Za Malenu je to bilo idealno rešenje – ne laže drugarice, a ni oni joj ne smetaju. Te male laži sa 10 godina još su dovoljno male da nikome ne bi trebalo da stvaraju probleme, niti da zabrinjavaju njenu mamu. 

„Moja devojka kaže da anksioznost vlada njenim mislima i osećanjima. Ona je samosvesna i zna da često stvara veće probleme nego što zapravo ima, da se toliko zaglavi u sopstvenoj glavi da ne može da izađe. Jednog dana njeni problemi će biti veći. Nadam se da će se isplatiti sve godine učenja kako da govorim i da verujem sebi. Ali ako ne bude, biću spreman. Trebalo mi je mnogo vremena da naučim kako da ubedljivo kažem ‘ne’ i uvek ću biti spremna da to kažem umesto nje“, zaključila je Samanta. 

I slažemo se, jer su ponekad male, bele laži savršeno, bezbolno rešenje ako naučimo da ih koristimo na pravi način. 

Bonus video: