radiobalkanfox
Sa dečjom maštom, čaršavi i jastuci brzo se pretvaraju u nešto magično: šatore i tvrđave!
Kako deca rastu, takođe žele da imaju tiho, tajno mesto koje ne žele da napuste. Šator je njihovo tajno skrovište. Ali ova kreativna, tajna mesta su mnogo više od zabave, kažu stručnjaci.
Šatori su oduvek bili deo detinjstva, kaže Dejvid Sobel, profesor emeritus na odeljenju za obrazovanje na Antiohijskom univerzitetu i autor knjige ,,Children’s Special Places: Exploring the Role of Forts, Dens, and Bush Houses in Middle Childhood“.
Deca počinju da grade utvrde i šatore u zatvorenom prostoru oko 4 godine, otkrio je Sobel, a onda sa 6 ili 7 godina počinju da grade razne utvrde i kućice na drvetu napolju, praksa koja se nastavlja. Metaforički i fizički, izgradnja utvrda odražava dečji rast kao pojedinca, kaže Sobel; stvaraju „dom daleko od kuće“, bez nadzora roditelja. Tvrđave takođe podstiču kreativnost.
Shutterstock
Prema Sobelu, sva utvrđenja i šatori imaju zajedničke karakteristike: sami su ih napravili, tajni su i niko vas ne vidi, ali vi vidite sve. Deca su u njima bezbedna – fizički i emocionalno.
Šatori i tvrđave su privatni i bezbedan svet dece. Tvrđave i šatori takođe podstiču igru, što je korisno za decu.
Utvrde pomažu deci da resetuju svoj mozak, kaže Kerol Stok Kranovic, vaspitačica i autorka knjige „The Out-of-Sync-Child“. Tama unutar šatora uklanja stimulans koji im nije potreban i poboljšava ono što im je potrebno – poput fizičke udobnosti i samoće.
Kroz ovu igru dete nauči mnogo stvari, kaže hamburški psiholog Mihael Til. Dete se oslobađa urođenog straha da bude samo. Jer, prema Tilu, dete misli da je najgore što može da mu se dogodi da ostane bespomoćno, samo i zaboravljeno. Skrivajući se u svom šatoru ili tvrđavi, deca prerađuju ovaj strah i grade neku vrstu nervnog stimulusa – da li ću biti pronađen?
Shutterstock
Deca se raduju trenutku kada će se njihov povratak u dnevnu ili dečiju sobu srećno završiti. Na ovaj način deca upoznaju važnost privatne sfere i doživljavaju čitav niz osećanja radosti, zabave i straha – pa roditelji to moraju da podrže“, savetuju psiholozi.
Dakle, pre svega, moramo da poštujemo prvo šatorsko pravilo: ,,Zabranjen pristup odraslima!“ – i pustite decu da se igraju slobodno. Mašta ne poznaje granice, sve dok nema šta da se polomi, prenosi The Washington Post.
Bonus video:
Alo
Dodaj komentar