Dejan Petrović o saobraćajnoj nezgodi

Muzičar Dejan Petrović otkrio je kako je doživeo i preživeo jedan od svojih najvećih stresova, saobraćajnu nezgodu, koja je ostavila duboki trag na njegovo mentalno zdravlje.

Detaljno je opisao da se seća svakog udarca i da je to trajalo možda između deset i dvadeset sekundi i da nije mogao da veruje da je ostao živ, kada je video gde je sleteo. Prošao je bez ozbiljnijih povreda, jedino što je imao je ogrebotina na nozi jer je nosio šorc i modricu na ruci.

Najveći šok je doživeo kada je izašao iz automobila na asfalt, nije mogao da pije vodu, nije mogao da zapali cigaretu i nije imao nikakav osećaj. Samo se smejao, kao da se ništa nije dogodilo. Želeo je da odmah ode u bolnicu, pošto mu je bilo čudno da se ništa ozbiljnije nije desilo od tolikog prevrtanja.

Na putu ka bolnici, počeo je da mu otiče stomak, pa je pomislio da ima unutrašnje krvarenje, ali je to zapravo bila posledica straha i stresa. Kada je ušao u bolnicu, počeo je da peva, ni sam ne zna zbog čega. Imao je problem i sa spavanjem, sanjao je stalno to što mu se dogodilo i vremenom je uz pomoć stručnjaka sve to prevazišao.

– To je jako veliki šok. Dosta onako stresnih situacija u životu je bilo, taj udes, kasnije korona i negde u koroni zbog svega toga da li će biti posla, šta će biti sa ljudima iz orkestra, onda sam dobio anksioznost. Ovo prvi put u javnosti pričam, pričam masi ljudi. Iz kog razloga? Iz razloga što masa ljudi ima anksioznost, a ne može da je prepozna i ne zna šta je. Međutim, ja kasnije kada sam krenuo da pijem terapiju i ko je izmislio terapiju za anksioznost, ja bih mu spomenik digao, najveći koji postoji – iskren je bio Petrović, koji je dugo imao je strah da izađe na binu, da se obrati publici, da stupi u komunikaciju sa nepoznatim ljudima. Probleme sa anksioznošću je imao i pre nesreće, ali nije bio svestan toga.

– Meni je tek posle desetog dana, petnaestog sam u stvari shvatio šta sam zapravo doživeo. Prvu noć je bio pakao. Svaki sekund zaspim, odmah čujem to pucanje u autu. Tako da, malo, pomalo sam se oslobodio toga, ali mi je dugo trebalo.

– Potražio sam pomoć stručnjaka posle nesreće. Najviše mi je pomogao razgovor sa suprugom, jer me ona najbolje poznaje i molitva u crkvi, vera. Pošto ja kad sam iskočio iz auta sam video zid od dvorišta manastira Nikolje i monahinje i mi smo već posle jedno pet, šest dana otišli u manastir i odneli prilog i dosta mi je molitva pomogla. Crkva, manastir, išao sam i to mi je baš pomoglo – naglašava Dejan.

– Bio sam sa mojim drugom sa kojim pijem, maltene ceo život, kafu. Sedeli smo u kafiću u kojem sedimo maltene svako jutro kada sam ja u Užicu. Bilo je prelepo, sunčano. Samo sam u jednom momentu osetio neki naboj straha i samo su mi se odsekle noge. Prvi put se susrećem sa tim i ne mogu da opišem, ostao sam bez glasa, nisam mogao da pričam, bila je puna terasa, samo sam želeo da se negde sklonim sam, uleteo sam u toalet, počeo da se umivam i u momentu mi je proradio mozak da imam panični napad – objasnio je Dejan.

Kada je stigao kući supruga je shvatila da je doživeo napad panike i uskoro se obratio psihijatru koji je porodični prijatelj. Bilo mu je mnogo lakše posle razgovora i on mu je odmah dao dijagnozu, a brzo je osetio boljitak. Prošlo je nepuna dva meseca od početka uzimanja terapija do trenutka kada se osetio bolje.

Kurir/RTSOrdinacija – A.S.

 Dejan petrović na trgu u Užicu: