Deluje neprirodno, ali funkcioniše! Evo kako da dobijete od nekoga baš ono što želite – caka je u ovom načinu komunikacije

Ukoliko primenjujete asertivnu komunikaciju, lakše ćete dobiti od nekoga baš ono što vam je u tom trenutku potrebno.

Velika je verovatnoća da kada razgovarate sa nekim, zapravo i ne razmišljate mnogo o načinu na koji to radite. Međutim, način komunikacije je veoma bitan, ne samo sa bliskim ljudima, već gde god da se nalazite, u prodavnici, na poslu…

Većina psihoterapeuta su zagovornici takozvane asertivne komunikacije, a jedan od njih je i Marko Jovašević koji je na konkretnim primerima otkrio šta to zapravo predstavlja:

Umesto: Mislim da to nema poente, ali…

Recite: Znaš šta ima poente, po mom mišljenju…

Umesto: To nije tačno/Nisi u pravu

Recite: Jasno je da se ne slažemo. Možemo i neki drugi put o ovome.

Umesto: Zbog tebe sam besan/uplašen kada uradiš…

Recite: Osećam se besno/uplašeno kada uradiš…

Foto: Shutterstock

Umesto: Važi, uradiću to. Hajde videćemo (a znaš da ne možeš)

Recite: Imam trenutno neke neodložne obaveze. Javiću ti se čim budem bio slobodan.

Umesto: Izvini, pogrešno sam te shvatio. 

Recite: Hvala ti što si mi to predočio. Imam o čemu da razmišljam.

Umesto: Neću da ti uzimam puno vremena, ali…

Recite: Kada budeš imao vremena, voleo bih da popričamo u vezi…

Umesto: Kako god želiš, meni je svejedno…

Recite: (To i to) mi ponajviše odgovara.

Asertivnu komunikaciju primenjuje osoba koja nema za cilj pokazivanje svoje dominantnosti, već uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa sagovornicima, čak iako postoje razlike u razmišljanjima i stavovima.

Mnogi ljudi smatraju da je ovakav vid komunikacije neprirodan, a Marko ima obrazloženje i zašto je to tako:

– Zato što ste navikli na agresivnu, pasivnu ili pasivno agresivnu komunikaciju. Moramo svi da prihvatimo, da će nam dugo vremena asertivna komunikacija zvučati neprirodno i to je normalno, jer decenijama i vekovima nismo navikli na nju.

Koji tip komunikacije vi primenjujete?

Zdravlje

Istraživanja su pokazala da oni sa slabijim stiskom ruke imaju veće šanse od srčanog i moždanog udara.

sledeća vest