“DOK SU LETJELE GRANATE, PALA SAM SA TERASE I DOBILA POTRES MOZGA” Maja otkrila bolne detalje iz djetinjstva: Mama je pokušavala…

Pevačica Maja Berović potiče iz Malešića u Bosni i Hercegovini, a sada je otkrila potresne detalje iz svog odrastanja.

– Sećam se jedne male livadice ispred kuće i jedne jabuke male. I tu smo se redovno igrali kad smo bili deca. I setim se tog autoputa kojim sam morala da idem dok sam išla u osnovnu školu. I imali smo sa strane jedan mali uski puteljak kojim smo išli da bismo bili sigurni od auta koji prolaze. Bilo je to jedno za mene i stresno detinjstvo, ali u isto vreme i lepo detinjstvo. Mnogo igre, mnogo druženja. Ponekad mi je žao što nisam malo duže živela to detinjstvo koje sam živela u Malešićima – istakla je Maja Berović.

Ona je zbog rata morala da napusti dom.

– Imamo priliku da gledamo rat u Palestini i ja sa tolikim emocijama pratim dešavanja da dođem do tačke kada ne mogu ni da gledam više sve ono. Prosto, setiš se nekih stvari u životu i definitivno sam srećna što sada evo živim u jednom mirnom svetu i volela bih da se takve stvari više nikada ne ponove nigde, ne samo kod nas nego nigde. Nije lako, prosto ne mogu da kažem da je lako, to znaju svi oni koji su živeli tokom rata. Ali, što je rekla Ceca, živ se čovek na sve navikne… – ističe pevačica.

Maja je otkrila kako su joj izgledali ratni dani u Sarajevu.

– Ja sam jednostavno rođena po prirodi vesela i uopšte na te granate i na sve to nisam gledala kao na nešto opasno. Zapravo nisam ni bila svesna koliko se mi svi tu nalazimo u opasnosti. Igrala sam se sa lutkama tokom rata i bila sam skroz isključena iz realnosti. Čak sam u tom vremenu padanja granata pala sa terase jer sam se igrala sa lutkama, tako da je moja majka imala problem sa mnom jer joj je dete palo sa terase i dobila sam potres mozga. Usred rata, znači očekivalo se da mene nešto pogodi, ja sam pala sa terase. Uopšte nisam bila svesna tog stanja. Ja sam samo znala da je potrebno da se sakrijemo negde u neko prizemlje i da ne izlazim na ulicu kad padaju granate. I to je sve što sam ja znala. Meni majka nikad nije pričala da je to nešto opasno. Ona je na sve načine pokušavala da nas zaštiti od toga, da ni ne znamo šta se dešava. Ne znam da li je to dobro, da li je loše, da li trebamo kriti od dece te stvari ali možda je za mene i bilo dobro. Možda je i dobro što sam odrastala u nekom svom svetu pored svega toga i imala neki svoj univerzum. Ja sam slušala muziku pred TV-om kad smo imali struje i oponašala pevačice i to je bio moj svet – zaključila je ona.

Kurir.rs/Telegraf