Doktorka u penziji otkrila kako izgledaju ljudi na samrti

Penzionisana doktorka Ketrin Meniks (64), koja je tri decenije provela u palijativnoj nezi, otkrila je šta se dešava s telom u poslednjim trenucima života. Cilj njenog istraživanja je da ljudima pomogne da prevaziđu strah od smrti.

Meniksova ističe da većina ljudi pred smrt padne u nesvest, naglašavajući da taj trenutak nije zastrašujući.

„To nije strašno mentalno stanje, već stanje u kojem osoba više ništa ne zna i ne oseća,“ objasnila je.

Na pitanje voditeljke da detaljno opiše proces umiranja, doktorka je rekla da telo postepeno gubi energiju, slično kao kada baterija starog mobilnog telefona više ne može da zadrži punjenje.

„San je važniji od hrane i pića. Ljudi pred kraj života često nemaju apetit, ali oni ne umiru jer ne jedu – već ne jedu jer im telo umire,“ ističe ona.

Kako vreme prolazi, potreba za snom postaje sve veća. Ljudi najpre provode više vremena u snu kako bi prikupili dovoljno energije za kratke periode budnosti. Postepeno, oni više nisu samo pospani, već nesvesni – i ne primećuju tu promenu.

U završnim fazama, osoba postaje potpuno nesvesna, a disanje se menja. Meniksova naglašava da je ovo daleko od dramatičnih scena koje se često prikazuju u filmovima.

Ona je objasnila i fenomen poznat kao smrtni ropac – zvuk otežanog disanja koji može delovati uznemirujuće za posmatrače.

„Mozak automatski kontroliše disanje kroz različite faze – od dubokog disanja koje postepeno postaje pliće, pa nazad u ciklus sporog i ubrzanog disanja. Ako neko to nikada ranije nije video, može pomisliti da osoba pati ili se bori za vazduh“ objašnjava ona.

Ipak, doktorka ističe da je to znak duboke nesvesti i da osoba u tim trenucima ne oseća nikakvu nelagodu.

„Na kraju života, dolazi jedan od tih sporih faza disanja – osoba izdahne i jednostavno ne udahne ponovo. To nije ono što Holivud želi da mislimo,“ kaže ona.

Meniksova smatra da saznanje o tome kako izgleda proces umiranja može pomoći ljudima da ga ne doživljavaju sa tolikim strahom, iako će gubitak voljenih uvek biti bolan.

„Moj cilj je da ljudima pomognem da se oslobode straha,“ zaključila je ona.

Doktorka Ketrin Meniks je sertifikovana kognitivno-bihevioralna terapeutkinja od 1993. godine, a u Velikoj Britaniji je osnovala prvu kliniku za CBT terapiju namenjenu isključivo pacijentima u palijativnoj nezi.

 Bonus video: Koliko košta transplatacija kože