radiobalkanfox
Nekada je za one koji su želeli da sagrade kuću bilo je najvažnije da nađu srećno i „povoljno“ mesto. Kada se nađe mesto, da bi se proverila njegova „plodnost“, čaša vode se ostavi preko noći.
Ako nešto živo upadne u čašu (muva, leptir, mrav ili buba), onda se može izgraditi, a ako ništa ne upadne u čašu, onda čovek tu ništa ne gradi, jer po verovanju, tada će biti ništa u toj kući. Kada počne gradnja, a ne treba da se krene na „posni“ dan (sreda, petak ili praznik) već u ponedeljak, jer sve treba da se počne u ponedeljak.
Foto: Youtube/Printscreen
Kada se temelj iskopa, na sva četiri ugla stavlja se zrno tamjana, zrno pšenice, kukuruz ili zrno i „zveckajući“ (metalni) par, tako da će po verovanju u kući uvek biti novca, hleba. A tamjan štiti kuću od vampira. Na prvom ćošku koji je izgrađen, na istočnoj strani, kolje se ovan ili ovca, čija krv natapa zidove započete zgrade. Ovo je veoma star običaj.
Danas se običaj žrtvovanja pri gradnji, čiji je cilj da se sa građana otkloni zao uticaj magije i obezbedi sreća, sreće ne samo među seoskim već i gradskim stanovništvom.
Za gradnju nije prikladno koristiti viškove dasaka koje su ostale nakon izrade kovčega, a koje je pokojnik sebi namenio za života. Ne treba koristiti drva koja su „prebijena” ili udarila grom, niti paliti u peći, jer se veruje da će grom pogoditi kuću.
Zmija čuvarkuća
Zmija čuvarkuća živi u temeljima kuće, retko se pojavljivala i ako je ukućani vide – desiće se nešto loše. Kada su, pak, u nevolji zmiju su „zvali“ na večeru, jer je ona predstavnik rodonačelnika porodice.
Kada je kuća izgrađena, ona se zove „šljeme“. Tu rođaci i komšije donose počast (pečeno prase ili jagnje, pogačice, pita i rakija) i poklon (košulja, čarape, peškir, ćilim, današnje usluge, posuđe, posteljina, kućni aparati i sl.). Deo poklona daje se zanatliji, a drugi deo i čast domaćinu.
Majstor se penje na krov, ukrašava „rogove“ stabljikama kukuruza. Kukuruzne stabljike stavljaju se zajedno sa korenjem i voćem kako bi uvek bilo hleba u kući. Danas se između dve šarovke veže kanap, a na nju majstor okači svoj dar.
Posle svega ovoga, zanatlija viče sa vrha krova „Hvala domaćinu što se brineš o sebi – prinevši dar i čast šlemu“. Širio se, visoko visio, ženio sinove, ženio kćeri, krstio unuke. Hvala, bio je živ i zdrav, pa je bio srećan!“
Nekada se u kuću pre nameštaja unosila vatra sa starog ognjišta, so i hleb. Danas se u kuću prvo unosi solanica sa solju, hleb i ponekad bokal vode.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar