Dr Marin Jukić o produženom kovidu kod ljudi

U top pet posledica spadaju umor koji traje čak i sto dana, glavobolja, poremećaj pažnje, gubitak kose i otežano disanje. Istraživači su analizirali krv pacijenata koji su imali produženi kovid i uvideli su da kod njih postoji nizak nivo serotonina.

Marin Jukić, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, objasnio je da ovaj nedostatak ukazuje na dve stvari – prva je da se ne unosi dovoljno hrane koja podstiče serotonin, a druga je da postoji zaostali patogen. Objašnjava da je serotonin mali molekul koji je veoma dobro očuvan i koji postoji kod svake životinje i kod mnogih biljaka.

„Lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti i depresije zapravo se baziraju na povećanju serotonina u mozgu. Međutim, on postoji još na mnogim mestima. Postoji u crevima gde određuje zapravo brzinu varenja, pa imamo lekove koji na principu serotoninske modulacije, zapravo su lekovi protiv povraćanja“, navodi Marin Jukić i dodaje da ovaj hormon važnu ulogu ima i u zgrušavanju krvi, termoregulaciji, ciklusu sna i budnog stanja.

Serotonin koji se meri kada je u pitanju produženi kovid, ne meri se u mozgu, već u krvi, ističe dr Jukić. „Optimalne vrednosti su otprilike oko jedan mikromol, što je poprilično malo. Serotonin u krvi može se smanjiti na dva načina: prvi je tako što uzimamo hranu koja nema tu aminokiselinu koja ga sintetiše. Toga ima dosta u kakau, čokoladi, mahunarkama, zatim proteinski bogatoj hrani poput jaja i mesa“, kaže dr Marin Jukić.

Smanjeni serotonin i produženi kovid

Snižena vrednost manifestuje se na više načina, ističe profesor Farmaceutskog fakulteta. „Imamo promenu korišćenja energije. Masno tkivo reaguje i proizvodi više energije. Celo telo to tumači kao stres. Nešto smo pospaniji. Nešto smo sporiji, nešto manje promišljamo i imamo jednostavno celokupnu usporenost. Snižen nivo serotonina zapravo indikuje to šok stanje organizma, gde organizam treba da se pripremi na neku pretnju ili da odgovori na neku pretnju“, kaže dr Jukić.

Ističe da smanjen serotonin kod pacijenata koji imaju simptome produženog kovida jeste dobar biomarker i može skrenuti pažnju kliničarima koji imaju ovakvog pacijenta. „Ukoliko bi prošlo nekoliko nedelja posle kovida i ako se pacijent i dalje loše oseća, može da se izmeri nivo seratonina i da se vidi kako da se sa tim pacijentima postupa. Na taj način pacijenti se mogu spasiti od produženog kovida“, ističe dr Jukić.

Kod pacijenata sa postkovidom narušena ravnoteža ovog hormona

U ovom istraživanju učestvovalo je nešto više od stotinak ispitanika, a dr Jukić kaže da je, da bi se utvrdila tačna veza između produženog kovida, potrebno više ispitanika. Ipak, očekuje da će u narednom periodu biti više radova na ovu temu, s obzirom na to je istraživanje izašlo u prestižnom časopisu.

„Kroz procese metaanalize moći ćemo vrlo brzo da vidimo koliki je tačno taj efekat i da li taj smanjeni serotonin zapravo može da se koristi klinički kao biomarker ili to je samo jedna zgodna observacija koju su primetili“, kaže dr Jukić i navodi i da bi sniženi serotonin trebalo prirodno da se vrati, ali kod pacijenata sa postkovid simptomima – ta ravnoteža je narušena.

„Potrebno je u ovom slučaju delovati na uzrok, odnosno smiriti taj imunski odgovor i pronaći razlog zašto je on zapravo aktiviran. Možda je još uvek neki zaostali patogen tu, jednostavno je senescentan, on je u nekim rezervoarima organizma i treba ga onda na neki način iskoreniti ili pokušati to da se uradi. Ishrana je, takođe, jako važna“, kaže dr Jukić za RTS.

Bonus video

(Espreso/mondo)