Sa Mandićem smo sumirali utiske nakon Olimpijskih igara.
– Po povratku sa Olimpijskih igara sam imao samo dva slobodna dana i zatim sam se uputio u Ameriku gde se održava vaterpolo kamp. Osećaj je prelep, moje treće zlato, a četvrta olimpijska medalja – priča Dušan i otkriva kako je protekao doček kod kuće:
– Odmah sam se sa porodicom uputio u Zapadnu Srbiju, na Drinu, gde Slađina porodica ima vikendicu. Njena mama i brat su mi napravili iznenađenje, organizovali doček uz trubače, jagnje, prase, rakiju. Bilo je odlično, pravi srpski doček ovog puta.
Spisku priznanja i nagrada pridružila se i ova sa Olimpijskih igara u Parizu. Za svaku od njih uložio je mnogo rada, znoja, nerviranja, a svaka mu je kako kaže, podjednako draga.
Foto: Aleksandar Dimitrijević / Ringier
– Svaka je na svoj način posebna, počevši od OI London 2012 pa sve do Pariza 2024. Neminovno je da se zlatne medalje sa Olimpijskih igara izdavajaju kao omiljene i imaju posebno mesto.
Na pitanje kakav je osećaj znati da ste najbolji među najboljima, Mandić kaže:
– Drago mi je što sam konstantnim radom, trudom i požrtvovanošću došao do tog epiteta. To je nešto na čemu uvek treba da se radi. Uvek se iznova dokazivati i sam sebi i uvek težiti da prevaziđeš samog sebe.
Foto: Andrej Kranjc / Ringier
Uvek se tražio, promenio je nekoliko sportova, a kako kaže, žrtva je neminovna da bi uspeh bio zagarantovan.
– Promenio sam nekoliko sportova, tenis, jedrenje, džudo, plivanje i na kraju vaterpolo. Da bi uspeo u bilo čemu neophodna je upornost, rad, trud. Teško jeste i često umem da kažem: “Ako misliš da je teško trenirati, probaj da izgubiš” – priča on i otkriva kada je počela ljubav prema ovom sportu:
– S obzirom da sam sa mora, plivanje nam je u krvi. Kako su mi časovi bili po malo dosadni, prešao sam na vaterpolo. Svideo mi se rad sa loptom.
IZMEĐU TRENINGA PROVODIM DOSTA VREMENA SA DECOM
Vaterpolista nam je otkrio i kako uspeva da napravi balans između privatnog i poslovnog.
– Uglavnom treniramo dva puta dnevno, teretana plus bazen, pogotovo u pripremnom periodu. Između treninga se trudim što više da se posvetim deci, dok nakon večernjeg treninga volim da uživam sa suprugom uz neku večeru, vino i dobar film.
Uprkos brojnim teškim situacijama, nikada nije ni pomislio da odustane od svog sna.
– Teško jeste, ali miran sam kada znam da je sve u redu i da mogu da se fokusiram na utakmice. Supruga je sa decom po ceo dan jer ne idu u vrtić. Sve mi teže padaju putovanja jer deca rastu, postaju svesnija mog odsustva, nedostajem im kao i oni meni. Ali zato se trudim da sve svoje slobodno vreme posvetim njima i supruzi – kaže Dušan i otkriva koliko emotivne situacije utiču na njega kada je u pitanju igra:
– Utiču uglavnom kao dodatni vid motivacije. Kada utakmica počinje, misli su usmerene isključivo na bazen.
SVE VREME SAM UZ SUPRUGA
Sa Mandićevom suprugom Slađom smo vodili nešto emotivniji razgovor, a ona nam je otkrila koliko je teško biti žena sportiste, održati porodicu i koliko se ponosi time što zna da je njen suprug najbolji među najboljima.
– Tokom prethodnih 12 godina, koliko smo zajedno, mnogo puta me je učinio ponosnom. Međutim, ove godine sam još ponosnija zbog činjenice da je nakon veoma teške 2023. godine u Beogradu uspeo da osvoji sva takmičenja sa svojim novim klubom Ferencvarošem u Mađarskoj i kao šlag na tortu treće olimpijsko zlato. Sve vreme sam uz njega, znala sam koliko je bilo teško i njemu lično i nama kao porodici, ali divim mu se što je postao još jači nakon svega – kaže ona i otkriva koliko su za nju, kao suprugu stresne sve utakmice koje on igra:
– Što sam starija, sve je stresnije. Koliko god mi vreme dozvoli pratim i druge sportove. Jedno vreme sam i porodično bila redovna na košarkaškim utakmicama KK Partizan, tako da nam je sportsko navijanje u krvi. Ukoliko se desi da sam na bazenu, veoma sam glasna na tribinama (smeh).
Foto: Andrej Kranjc / Ringier
Podrška i razumevanje su najvažniji, a Slađa nam je otkrila na koji način bodri svog supruga.
– Na takmičenja u inostranstvo ne putujemo, kako bi Dušan ostao fokusiran isključivo na bazen i svoju igru. Utakmice pratimo od kuće. Otkako imamo decu, njihove poruke su mu najveća motivacija. Kada ga ćerka zamoli da da gol za nju ili da donese medalju, verujem da mu motivacije ne manjka. Čujemo se pred svaki polazak na bazen. Poželim mu sreću i prenesem poruke od dece.
DOSTA PRAZNIKA I ROĐENDANA SMO PROVELI ODVOJENO
Slađa i Dušan su u braku dobili dvoje dece. Zbog prirode posla kojim se bavi, Dušan je često odsutan od kuće, te tako često propusti brojne porodične trenutke.
Foto: screenshot
– Mnogo praznika i rođendana smo proveli odvojeno, ali to je mana života profesionalnog sportiste i prihvatili smo tu činjenicu. Trudimo se da sve nadoknadimo kada se vrati – priča ona i otkriva kako se bori sa obavezama koje je čekaju svakoga dana:
– Često sam sama sa decom u inostranstvu, ima teških i napornih momenata, pogotovo sada dok je sin još mali. Ali kroz aktivaciju sa njima, dan mi bude ispunjen. Kada je Dušan kod kuće i slobodan, uživamo u zajedničkim igrama sa decom, u parku.
Biti supruga sportiste nosi određeni teret i odgovornost, a Slađa nam otkriva kako njih dvoje uspevaju da prebrode veliku razdvojenost.
– I dan-danas nam teško pada razdvojenost, pogotovo otkako imamo decu, ali mora da postoji neki vid žrtvovanja zarad uspeha. Tokom razdvojenosti, Dušan se u potpunosti fokusira na treninge i utakmice, dok su moj fokus deca i kuća. Da bi opstao jedan takav odnos mora da postoji puno razumevanje i obostrana podrška – rekla je Slađa.
Ljubav iz školskih dana
Njihova ljubav je počela još tokom školskih dana, zajedno su čak i studirali, a nakon toga i postali bračni drugovi.
– Ljubav je počela još u doba srednje škole. Upoznao nas je zajednički drug, a sada venčani kum, takođe vaterpolista, Dimitrije Obradović. Često sam posećivala jedan restoran na Banjici koji je u vlasništvu porodičnih prijatelja mojih roditelja. Iako se Dušan svakodnevno hranio tamo dok je igrao u VK Partizan, nikada ga nisam videla. Međutim, naš zajednički drug je smatrao da treba da nas upozna i ispostavilo se kao prava stvar – rekla je Slađa kroz smeh.
Blic
Dodaj komentar