EKSKLUZIVNO „Da, ta bomba i rešetanje su bili namenjeni meni. Ovo je jedina istina o razlazu od Bube i Jale“

Muzička zvezda Maja Berović u prvom delu ispovesti za „Petcast“ otkrila je koliko joj je bilo teško da odrasta bez oca ali i kako su izgledali dani tokom rata u Bosni.

U drugom delu koji objavljujemo danas, koji je pred vama, Maja otkriva šok detalje bombaškog napada na njen dom u Beogradu, dokle je stigla istraga, da li je prethodno bila upozorna kao i detalje prekida saradnje sa bosanskim dvojcem Bubom Korelijem i Jala Bratom.

Na samom početku razgovora Berovićeva je otkrila kakav savet je dala Aleksandri Prijović pred prvi koncert u beogradskoj Areni.

– Kada sam se čula sa Aleksandrom pred njen koncert u Areni i rekla mi je da se plaši kako će se snaći u tim prvim momentima, kako će da obuzda emocije i tada sam joj rekla: „Aleksandra, ono što ti je sigurno jeste da ćeš plakati kao kišna godina“, što je ona i pokazala. To je prirodno i normalno, nemoguće je napraviti tako divnu stvar a da ne pokažeš emociju. Te suze su od radosti, to nije nikakva suza patnje. Svi se mi borimo da dođemo do toga, ali za mene su to bile suze radosnice.

• Da li si se susrela sa napadima kada si se popela na vrh i da li si bila spremna na njih?

– Na vrhu duva najjači vetar. Ko je dovoljno snažan, on će da se izbori sa vetrom. Skoro sam videla izjavu Lepe Brene, sa kojom se slažem stopostotno, kada je rekla zašto je plakala na Aleksandrinom koncertu. Istakla je da je bila svesna šta će ona sve da doživi zbog tog svog uspeha. Ja se apsolutno slažem s tim. Jedan uspeh, takav uspeh, nosi sa sobom mnogo gorčine od strane drugih ljudi. Kod nas je poznata ta fraza da se uspeh ne prašta. Sve će vam oprostiti, ali uspeh neće. I onda kada dođete do jednog takvog uspeha, morate biti svesni da sledi mnogo, mnogo udaraca. Ja sam se sa niskim udarcima jako, jako teško nosila. Svaki napad na mene je bio za mene stresan.

• Ko je od kolega bio tu da te podrži tokom napada koje si imala?

– Tada nam podrška od porodice najviše znači, jer porodica može najbolje da razume. Porodica je skup ovog našeg društva i bez porodice ni jedna individua ne može da živi ovaj život. Za mene je porodica kraj. Bilo je zaista jako puno kolega koji su me, da kažem, podržali i kada sam imala neke napade i kada sam imala i uspehe i jednostavno, bilo ih je, ali je bilo i onih koji su bili jednostavno ravnodušni i koji su bili u fazonu, neću to da se mešam. Što je okej. Meni je sve okej što nije ko me jednostavno ne dira, ko mi ne čini zlo, pa i kad je ravnodušan okej mi je.

• Doživela si razne napade, od verbalnih do fizičkih kada su neki ljudi bacili bombu na tvoju kuću i pucali u tvoj automobil. Da li se ikada saznalo ko je stajao iza njih?

– Nadležni organi se ne bave tim slučajem. Ne bave se, ni ovde, ni kod nas u Bosni.

• Na tvoju kuću je bačena bomba a malo nakon toga je pucano i na tvoj automobil. Da li je taj slučaj rešen?

– Ja sam imala dva napada, i u Srbiji i u Bosni, i misterija je nerazjašnjena, zapravo svi mi znamo ko stoji iza toga, to najverovatnije znaju i organi. Ja sada ne mogu ništa da tvrdim pravosnažno jer nemam nikakav legitiman dokaz, ali u principu se to zna, ali jednostavno mora da se ne zna. Treba da se ne zna.

• Da li si se uplašila nakon toga i da li si u bilo kom trenutku razmišljala „da li meni sve ovo treba“?

– Pa jesam. Jednostavno, kada doživite napad, sad konkretno opet smo došli na tu temu, te bombe, tog rešetanja i svega toga. Jednostavno, ko god bi to doživeo u svom životu, bio bi uplašen. Ja nikada nisam bila konfliktna ličnost, niti sam ikad bila u svađi sa nekim, a kamoli da uradim nešto da doživim metak u auto ili bombu u dvorište. To su ti veliki vetrovi koji duvaju, o kojima smo malo pre pričali.

• U medijima se provlačila informacija da je bomba bačena na ambasadu. Da li se time bežalo od suštine da je napadnuta jedna javna ličnost?

– Bomba jeste bačena u zgradu pored, ali je bila namenjena meni. Da je sreće da se nije dogodilo, ali ako se već dogodilo žao mi je što nije u Austriji, jer bi počinioci bili tamo gde im je mesto.

• Da li te je kontaktirala policija posle toga?

– Jeste. Naravno da jeste. Rade na slučaju i to je to.

• Da li si im rekla na koga sumnjaš?

– Nisam rekla na koga sumnjam. Znate kako, teško je okriviti nekoga kada nemate nijedan dokaz za to. To što je meni neko rekao u lice nešto, ja ni za to nemam dokaz da mi je taj neko rekao. Jednostavno, kada nemate dokaze za nešto, vi prosto ne možete nikoga da okrivite.

• Da li si prethodno bila upozorena?

– Na neki način, da.

• Malo pre nego što će se svi ti napadi dogoditi dolazi do kraja saradnje sa Bubom i Jalom.

– Ja moram da kažem, kad si sad već pomenula Jalu i Bubu, da mi je jako žao što mi ne sarađujemo, jer ljudi uglavnom misle da sam ja krivac koji je napustio taj brod. Ali nisam, definitivno nisam. Ja nikada nisam bila ta koja je otišla i meni je, štaviše, žao što su se desile neke okolnosti nakon kojih smo mi prosto završili neku tu saradnju koja je zaista bila fantastična.

• A šta se desilo, ko je otišao? Nismo dobili nikada odgovor.

– Taj odgovor je kod Jale i Bube. Ne, nije kod mene. Stalno me ljudi pitaju za to, ali ja ću reći, evo i sada, kod tebe, neka pitaju njih, oni imaju odgovor. I ja bih volela da znam odgovor, volela bih da čujem taj odgovor od njih, jer i mene zanima.

• Nakon završetka saradnje sa njima počinje neka nova era Maje Berović u saradnji sa Kanerasom.

– Jeste, to je bila neka potpuno sveža Maja, jer smo imali taj period korone, i ja sam se u tom periodu toliko odmorila, kako psihički, tako fizički, duhovno, svakako, da se to kroz te pesme na kraju i čuje. Toliko je to se bilo tako lagano i pozitivno. Za mene je to takođe jedna divna saradnja. Njih dvoje su mi onako baš legli kao ljudi. Ta njihova neka dobra, dobroćudna energija. Mogu reći da je definitivno taj album obeležila pesma „Honey“ i „La la la“, da su one u tom momentu bile drugačije od svega što sam do tada radila, jer nekako sam imala osećaj da su se ljudi bili malo zasitili tog zvuka, pa su tražili nešto novo, mada mi u ovom poslu definitivno ne možemo da izmislimo toplu vodu.

• Zašto je pesma „Sama“ skinuta sa Jutjuba?

– Moram da kažem da sam bila jako nesrećna što smo tu pesmu morali da skinemo sa Jutjuba, jer je ta pesma zapravo bila plagijat. Jala je uzeo tu pesmu od latinoameričke zvezde i… Ja ne znam kako je on to uzeo, njemu se to svidelo, on je to uzeo i rekao: „Ajde neće to niko da čuje, da skonta, ja ću to da upakujem“. Međutim, cvrc. Ta pesma je postala najveći hit u Americi. Desilo se to da ja dolazim na Kubu da snimam spot za tu pesmu, ulazim u auto, peva Nati Nataša… Ja doživljavam, onako, hladan tuš. I taksista koji namerno mi pojačava pesmu, pošto je on nas vozao po Kubi, on je čuo tu moju pesmu, a prethodno njenu. Neprijatno mu je bilo da kaže da ta pesma već postoji. I on namerno onako pojačava njenu pesmu na radiju. I ja koja sedim pozadi i govorim svojim ljudima: „Ljudi, recite mu da smanji, recite mu da smanji. Čuće neko od kamermana“. Kao da to neće stvarno niko da čuje na kraju. Kao da ja tu pesmu ne izbacujem, kao da ne ulažem desetine hiljade evra u taj spot. Kao da nismo svi otišli tamo na Kubu zbog spota. Ja onako sva iznervirana, gotova jer znam šta će se desiti. Prosto, ne možete uzeti pesmu u 2018. godini, a da ne uzmete i autorska prava.

• Zašto je pesma „Sama“ skinuta sa Jutjuba?

– Ja sam se čula sa Jalom i kažem mu “ Jesi ti realan čoveče?“ On mi odgovara: „Pa neće niko, znaš mi ćemo to da, neće to niko da skonta ali možemo mi da tražimo prava“. Ja mu odgovaram: „Dobro, ajde da tražimo prava čoveče“. Izlazi ta pesma i naravno Sony, koja je globalno jedna od najvećih produkcijskih muzičkih kuća, odmah reaguje, koja ima svoje zastupnike i u Srbiji, i u Bosni, i u Hrvatskoj i svuda po svetu. I naravno, oni su to ljudi čuli, prijavili nas i jednostavno skinuli pjesmu sa Jutjuba. Oni su, mislim, i platili neku oštetu Soniju za to, ali jednostavno pesma više nikad nije mogla da bude vraćena. To je bilo za mene tada strašno jer to je bila pesma koja je bila jedna od vodećih pesama sa albuma, i taj spot, meni je najžalije zbog spota. Ljudi me pitaju zašto nisam okačila tu pesmu na Jutjub nakon što sam je izvela u Areni. Iz prostog razloga što želim da sačuvam svoj kanal.

• Kako uspevaš da sakriješ emocije?

– Moram ti reći da sam ja, sad uradi pip jedna velika p**ka, stavi pip, ja se odmah rasplačem. Ne znam kako, ali lako se rasplačem pa ću to morati malo da treniram. Rasplačem se kada gledam film, kad gledam neki intervju gde neko priča neke dublje teme, ja prosto i zato izbegavam da pričam o tom nekom svom životu koji nije srećan. Ne da mrzim, nego ne volim to plakanje po emisijama i to sada plačemo i sad kao ljudi nas žale. Svako ima neku svoju muku.

• Nikada nisi opsovala u javnosti što je iznenađujuće, čak i ljudi koji te privatno poznaju tvrde da ne psuješ ni iza kamera. Kako je to moguće ako znamo da je i psovka emocija?

– Mislim da sam sada prvi put javno izgovorila psovku. Sa mnom se šale i moji saradnici. Govore mi Bože, da li ti ikad psuješ? Kad mi tako nešto izleti kao danas onda su i oni začuđeni. To je neka moja trauma iz detinjstva zapravo. Kada sam bila mala, imala sam rođaku koja je stalno psovala, mnogo je psovala. I svaki put kada dođem kući od nje, ja psujem. Govorila sam „Je be, je be, je be“. I meni mama jednom prilikom kaže: „Još jednom, čujem li te da si sastavila je i be, vidiš onaj kaiš gore? E on će da radi“. I ja tako, pošto je mama bila autoritet veliki, ja ti odem u jednu livadu, gore gde je mama imala baštu, da me niko ne čuje. I sećam se da me je neko i čuo me. I idem onako kroz tu uličicu malu i vičem: „Je be, je be, je be“.(smeh) Ja sam prosto morala da izbacim iz sebe pošto mi mama nije dala. I mama to kad je čula, bila je „pa Majo, draga, sine, pa što to?“. Rekoh „mama, ja ne mogu da ćutim, ja moram to da izbacim iz sebe“.

• Nakon dužeg vremena objavila si album na kome tvoje pevačke sposobnosti dolaze više do izražaja.

– Pa ja zapravo ni ne znam zašto je to kod mene bilo, ali ja jednostavno se nikad nešto nisam kao nametala, kao nešto trudila. Evo daj da vidite, ja znam to tako. Ja valjda nisam takva po prirodi. Ja uopšte nemam takmičarski duh u sebi što je možda i mana. Jer ponekad je dobro imati taj takmičarski duh. I kada su došle ove pesme koje su radili Jala i Buba, samim tim su bile energične, brze, ljudi su to nekako shvatili kao da to pa i nisu neke pesme koje se pevaju. A zapravo su to mnogo teške pesme za izvedbu. Ako posmatramo sa strane da treba brzo pevati i imati prosto te raspone koje ja imam u tim pesmama. A opet kažem, nisam se trudila da sad kao ja to pokažem. Negde sam smatrala da ljudi kad dođu da me slušaju uživo na neki koncert, nastup, šta god, da prosto čuju.

• Koliko ima autotjuna na ovom albumu?

– Nema ga uopšte. Ovde imamo i žive instrumente. I jedno potpuno live pevanje bez ikakvih dodataka. Čak sam i na nekim pesmama sama pevala i prateće vokale. Nemamo nikakve efekte na pesmama. Ja sam se kroz svo ovo vreme poželala takvih pesama. Poželela sam da pevam pesme koje imaju neku dušu. Ne kažem da one pesme nemaju dušu. Ima tu pesama koje su jako emotivne i široke. Ali ja sam se poželjela da prosto uzmem mikrofon i da pevam pesmu koja je pevačka, da bend iza mene može da skine tu pesmu jer znamo da pesme koje sam snimala do prije 3-4 godine, teško da bend može da ih odsvira. Pa se onda tu kombinuje, ide polumatrica, pa se dosvirava. Jako je to sve bilo nama, naporno da se stvori jedan live zvuk, a i kako da se stvori od elektronske muzike. Ja sam sada imala želju da prosto kada izađem sa bendom, pošto sam ja oduvek volela da radim s bendom. Kada sam počela sa Jalom i Bubom ja sam bend isključila, zato što sam imala pesme koje nisu mogle se sviraju. Neke su mogle, neke nisu. I onda sam se odlučila na taj korak da vodim DJ-a i par muzičara koji će svirati neke pesme koje treba da otpevam, koje ja volim da pevam uživo na nastupima. I sada sam prosto poželela da vodim bend jer sam se jednostavno zasitila tih nastupa gde ljudi puštaju playback, pevaju preko matrica, pevaju preko tuđih vokala što je meni skandalozno. Ja sam samo rekla, želim da povedem bend koji će za mene da svira, ja ću da pevam i ljudi prosto zaslužuju da čuju nešto uživo ako su već platili kartu za neki koncert. A ne da im tamo neko peva na plejbek. Zna se gde se plejbek peva. Ne želim da se neko sada tu ne nađe prozvan, a naći će se. Prosto, to mora da nam bude svima zadatak da pevamo na live koncertima i nastupima. Ne možemo da prodajemo maglu, da pustimo CD i da otvaramo usta. To je nepoštovanje publike. Neka kaže ko šta hoće i neka me sada tamo razapnu. Ali ja smatram da pevač, ako je pevač, treba da peva. To je suština. Ja sam pevala uvek uživo na svoje matrice. Kada sam bila najbolesnija i kada sam imala upale grla ja sam uvek insistirala da pevam uživo pa makar to bilo i sat, sat i po, ali da pevam. Ne podnosim to playback pjevanje i nikada ne bi pristala na to da lažiram nastup.

• Da li si imala ponuda da pevaš na nastupima na plejbek?

– Imala sam nekih ponuda kada sam bivala bolesna i nisam mogla da održim nastup. Pa su mi ljudi govorili: „Ma hajde, odradi plejbek.“ Pa ne želim. Ne želim da glumim, da pevam pred ljudima koji mene vole i koji su platili da dođu da me slušaju. To je za mene nepoštovanje i ja nikada neću pristati na tako nešto.

• Da li će i naredni album ići u ovom smeru kao „Milion“?

– Ja nemam to neko pravilo, snimam onako kako me trenutno radi emocija i raspoloženje i energija. Kada sam otišla u Sarajevo, niko se nije nadao tom zvuku mislili su kao šta ćeš ti tamo, a imaš svoj pravac. Ja sam prosto takva. Meni ako nešto legne, ako ja negde vidim sebe u nečemu, ja ću to snimiti pa makar to nešto samo ja slušala. Imam jednu pesmu što me stalno kritikuju za nju, zove se „Moto Moto“. I stalno se sprdaju sa mnom u kući. Evo, ti i ona tvoja „Moto Moto“, vidim kako ti je prošla ta pesma. Ali ja sam i tad rekla ovo neće biti hit, ali meni se sviđa ja ću je snimiti pa makar niko ne želeo da je sluša, ja ću je slušati. Ja mogu da priuštim sebi jednu takvu pesmu da je samo ja slušam i niko drugi.

• Nakon izlaska albuma „Milion“ publika je polemisala da li je taj album prošao. Brojke kažu da jeste jer je četvrti po slušanosti na muzičkim platformama ove godine. A šta ti kažeš?

– Najviše albuma u istoriji muzike na Balkanu je izašlo ove godine. Upravo kao što si rekla, statistika govori jedno, a komentari govore drugo. Pa sad, kome verovati tu? Ja ipak malo više verujem statistikama. Kada smo kod tih komentara, ja sam davno prestala i da čitam komentare. Prosto ne želim sebi da remetim mir i da kvarim energiju. Ko uopšte komentariše to? Ko je taj ko će reći da li je nešto prošlo ili nije? Ja bih sama volela da vidim tog nekog što komentariše šta je on napravio u svom životu. Ako kaže da je to nešto katastrofa ili da je grozno ili da je ovako i onako. Nikad nisam gledala šta kaže, nego ko kaže.

• Nakon izlaska albuma rekla rečenicu „spotova biti neće“ i spotova nije bilo. Da li ćeš taj stav zadržati i na narednim albumima?

– Evo, reći ću ti sada. Sledeći album ću im dati spotove. Obećavam. Daću im spotove. Zato što se sada mnogo dobro osećam i stvarno želim da radim spotove, jednostavno. Ljudi nemaju pojma u kakvoj sam ja lošoj fizičkoj i mentalnoj situaciji bila. Jednostavno nisam mogla, sada najiskrenije kažem. Ne radi se ni o čemu, niti je u pitanju finansijski momenat. U pitanju je to da se ja jednostavno nisam osećala dobro. Da biste snimili jedan spot, vi morate da pucate od zdravlja, od energije, od svega. Ja se u tom momentu nisam osećala dobro, jednostavno nisam želela da radim nešto na pola. Ja ne volim da radim polovične stvari, ili ću raditi kako treba ili neću raditi nikako. Album sam im dala da slušaju. Jednostavno sam imala tu odgovornost i dužnost da im posle dve, tri godine dam nove pesme. To sam i uradila.

(Telegraf.rs)