Espreso preporuka za film “Slepilo“ (2008)

Film Slepilo je dramatična adaptizacija istoimenog apokaliptičnog romana portugalskog Nobelovca Žozea Saramaga, u režiji Fernanda Mejrelesa
koji je pozant po sasvim drugačijim žanrovima, ali je ovaj posao odradio po pe-esu.

Sama knjiga je izuzetno pitka, iako je tema prilično užasavajauća i sveprisutna kao alegorija ljudskog razuma, a stil jedinstven, te ukoliko ipak niste knjigoljupci preporučujemo da pogledate film.
A ako ipak jeste, onda se latite i knjige i filma, jer je ovo jedan od retkih primeraka gde ne kaskaju jedno za drugim niti će vam pokvariti doživljaj.

Radnja filma ima istu osnovnu primesu- iznenadno slepilo zahvata ljude u neimenovanom gradu, dovodeći do potpunog haosa.
Naime, glavni junaci koji nemaju posebna imena, već ih oslovljavaju njihovim karakteristikama, niotkuda, u jednom danu počinju da se bore sa novom stvarnošću koja ih je zadesila, pokušavajući da zadrže ljudsko dostojanstvo. U toku običnog popodneva svi završavaju u karantinu, u napuštenoj zgradi bolnice za mentalne poremećaje, opkoljeni nekom vrstom policije, gde nemoral i kriminal uprkos osakaćensti pronalaze put da progledaju.

Međutim, nisu baš svi slepi. Postoji jedna osoba koja žrtvuje svoju slobodu zarad ljubavi, ne sluteći koliku će odgovornost imati sve vreme i pred kojim odlukama će se moriti. Razgolićeni pred sudbinom, u ovoj psihološkoj drami sa pokojim obrisom trilera, junaci koji ne znaju ništa o svom belom svetu, puštaju na videlo sva moralna pitanja i odgovore za koje čovek van nedaća nije
spreman da sagleda niti razume.

Savršena glumačka ekipa, počevši od Džulijan Mur i Marka Rafala, vešto je prenela emotivnu dubinu i autentičnost likova.

Slepilo je delo koje će vas dirnuti i ostaviti nekoliko teza za razmišljanje nakon što odgledate film. Ako volite filmove koje podstiču intelektualne rasprave, ili jednsotavno da sami za sebe filozofirate o krhkosti civilizacije i ljudskosti u vreme opasnih kriza onda je ovo pravi izbor za vas.

Sam Saramago je pisao scenario za film kome se uporno opirao, ne želeći da ikad završi na ekranima, međutim, 2008. godine je pristao pod uslovom da se snimi na lokaciji, odnosno u gradu koji neće biti nikada prepoznat.
Sve u svemu, nećete uzalud potrošiti vreme jer ako ništa drugo, film je kranje zanimljiv i napet, kao i knjiga, bez previše
okolišanja i razvodnjavanja teme.

Pogldajte trejler za film:

(Espreso/Tatjana Maksić)