radiobalkanfox
Sigurnosne kamere u jugozapadnom marokanskom gradu Agadiru snimile su plavo svetlo na nebu tri minuta pre nego što je zemlju pogodio razorni zemljotres jačine 6,8 stepeni. Slično se desilo u za vreme razornog zemljitresa zimus u Turskoj.
Društvenim mrežama proširili su se snimci koji pokazuju trenutak samog zemljotresa, kao i plavo svetlo. Pre nekoliko godina, National Geographic je pisao o ovom fenomenu, nudeći naučne odgovore.
Kada je zemljotres magnitude 8,1 pogodio Meksiko 2017. godine, na društvenim mrežama pojavile su se jezive slike zelenih i plavih svetala na nebu. Takozvana ‘svetla zemljotresa’ u Meksiku bila su još jedan misteriozni primer fenomena koji je zbunjivao stručnjake stotinama godina.
Poput loptastih munja, zemljotresna svetla su relativno retka i naučnicima je teško da objasne šta su tačno. Stvari komplikuje to što svi slučajevi ne izgledaju isto, što dovodi do objašnjenja koja se kreću od obične munje do NLO-a i fenomena sa drugog sveta.
„Svetla mogu da poprime mnogo različitih oblika, oblika i boja“, rekao je Frideman Frojnd, profesor fizike na Državnom univerzitetu San Hoze i istraživač u NASA-inom istraživačkom centru Ames, u intervjuu za National Geographic 2014. godine. Svetla zemljotresa kroz istoriju Frojnd i njegove kolege proučavali su 65 izveštaja o takvim svetlima koji datiraju iz 1600. godine, objavivši svoje nalaze 2014. u časopisu Seismological Research Letters.
Na primer, 12. novembra 1988. ljudi su prijavili ljubičasto-ružičastu svetlosnu kuglu duž St. Lorensa u Kvebeku, 11 dana pre jakog zemljotresa. U Pisku, u Peruu, svetla su se pojavila kao svetli bljeskovi koji su osvetlili nebo, snimljene sigurnosnim kamerama uoči zemljotresa jačine 8,0 stepeni Rihterove skale 2007. godine. Čak i pre zemljotresa 2009. u L’Akvili u Italiji, mali plamenovi svetlosti su se videli kako trepere iznad kamenih ulica.
Američki geološki zavod je oprezan u pogledu toga da li postoje svetla za zemljotres ili EKL. „Geofizičari se ne slažu oko toga u kojoj meri pojedinačni izveštaji o neuobičajenim svetlima u i blizu epicentra zemljotresa zapravo predstavljaju EKL“, navodi institut na svojoj veb stranici, dodajući: „Neki sumnjaju da bilo koji pojedinačni izveštaj predstavlja čvrst dokaz za EKL, dok drugi misle da se barem neki od izveštaja uverljivo podudaraju sa EKL-om.“ navodi Frojnd.
Šta bi moglo biti uzrok svetla?
Analizirajući 65 svetlosnih incidenata tokom zemljotresa u studiji iz 2014. godine, Frojnd i njegove kolege su teoretizirali da su svetla uzrokovana električnim nabojem koji se aktiviraju u određenim vrstama stena tokom seizmičke aktivnosti. „To je kao da priključite bateriju u Zemljinu koru“, ističe Frojnd. Na primer, bazaltne i magmatske (gabro) stene imaju sitne defekte u svojim kristalima koji bi mogli da ispuste električni naboj u vazduh.
Uslovi povoljni za svetlost postoje u manje od 0,5 odsto zemljotresa širom sveta, procenjuju naučnici, što bi objasnilo zašto su bili relativno retki. Takođe su primetili da se zemljotresna svetla češće pojavljuju pre ili tokom zemljotresa, a ne toliko posle njega.
Ranija istraživanja su pokazala da je tektonski stres stvorio takozvani piezoelektrični efekat, u kojem stene koje sadrže kvarc proizvode jaka električna polja kada se kompresuju na određeni način. Ali jedna od komplikacija u proučavanju svetlosti zemljotresa je, naravno, to što su nepredvidive i kratkotrajne.
U pokušaju da to zaobiđu, neki naučnici su pokušali da stvore ovaj fenomen u laboratoriji. U istraživanju koje je vodio fizičar sa Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju, a koje je objavljeno 2014. godine, zrna različitih materijala – brašna, plastičnih diskova, gipsa – stvaraju skokove napona kada se trese.
Naučnici su ovaj efekat pripisali trenju između zrna, što bi bilo u suprotnosti i sa piezoelektričnom teorijom i sa Frojndovom. Dokle god se pojavljuju suprotstavljene naučne teorije, debata o uzrocima seizmičkog svetla ostaje otvorena, prenosi Indeks.
Dodaj komentar