Gde je danas Karla del Ponte, ko joj je bio muž?

Serija „Sablja“, koja podseća na događaje pred ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. i nakon atentata, privukla je mnogo pažnje u domaćoj javnosti.

Dok su neki od likova fiktivni, u njoj se pojavljuje i mnogo onih zasnovanih na istorijskim činjenicama i ličnostima, a među njima je i Karla del Ponte.

Nekadašnju glavnu tužiteljku pri Međunarodnom sudu za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, tj. Haškog suda, igra bugarska glumica ruskog porekla Linda Ruseva.

Zbog pojavljivanja Karle del Ponte u seriji mnogi se pitaju gde je nestala pravnica koja je godinama svakodnevno pominjana u našoj zemlji.

Bivši muž Karle del Ponte

Što se tiče privatnog života, Karla del Ponte bila je u braku sa advokatom iz Lugana Danijelom Timbalom, koji je uvek pohvalno pričao o njoj.

Svojevremeno je za Globus rekao da se njegova bivša žena ne plaši i da je u istragama uvek spremna da ide do kraja.

– Ona želi da u potpunosti obavi svoj posao, ne želi da bude površna. Čak i ako je to opasno, nepokolebiva je – rekao je početkom dvehiljaditih bivši muž Karle del Ponte.

– Ona je vrlo hrabra osoba, odlučna je kada je reč o potrazi za pravdom. Svesna je da njen posao novi veliki rizik i da je opasan, Ali je vrlo hrabra i nemoguće je uplašiti je – istakao je.

Dodao je i da je svestan da je ona omražena na području bivše Jugoslavije, ali da, kad god je s Karlom pričao o tome, nije stekao utisak da ona ima jednu lošu misao ili predrasudu prema bilo kojoj od novonastalih država.

Timbal i Karla upoznali su se 1975. u jednoj advokatskoj kancelariji, venčali su se posle dve godine veze, a u braku su bili samo pet godina. Zajedno su dobili sina i ostali u odličnim odnosima, a Timbal je tada rekao i da se ona nije promenila nakon što je postala poznata u celom svetu.

Kao jedinu manu navodi to što Del Ponteova ne ume da kuva.

– Ne zna da kuva. Ona nije baš tip za kuhinju. Ali zato odlično vozi! I brzo, moram priznati – rekao je.

Karla del Ponte posle Haga – diplomatija i penzija bez odmora

Nakon što je prestala da vrši dužnost glavne tužiteljke Haškog tribunala, Karlu del Ponte je nasledio belgijski pravnik Serž Bramerc, a ona je 2007. imenovana za ambasadorku Švajcarske u Argentini.

Živela je u Buenos Ajresu, ali uskoro je ponovo postala tema u Srbiji, jer je 2008. objavila knjigu „Lov: Ja i ratni zločinci“, koju je napisala u saradnji sa Čakom Sadetikom (odnosno Sudetićem), nekadašnjim novinarom Njujork tajmsa.

U knjizi je tvrdila da su kosovski Albanci prokrijumčarili ljudske organe kidnapovanih Srba nakon završetka rada na Kosovu 1999, zbog čega je knjiga smatrana kontroverznom na međunarodnom nivou.

Haški tribunal je naveo da je svestan ozbiljnih navoda koje je bivša tužiteljka iznela, ali da nema dovoljno dokaza. Human Rights Watch je potom 2008. zatražio od Hašima Tačija i albanskog premijera Salija Beriše da otvore istragu pod međunarodnim nadzorom, što je ignorisano, a obojica su tvrdnje Del Ponteove odbacili kao neutemeljene. Međutim, Human Rights Watch je navode Karle del Ponte opisao kao „ozbiljne i kredibilne“ i pozvao Prištinu i Tiranu na saradnju.

Kao žrtve je navela 300 Srba nestalih u ratu, a potom je Parlamentarna skupština Saveta Evrope 2008. ovlastila istragu i angažovala Dika Martija da o tome obavesti Parlament. Tači je naveden kao jedan od „ključnih igrača“ u prodaji organa srpskih zatvorenika posle sukova 1998-1999. Međutim, svi pomenuti u knjizi, uključujući i Ramuša Haradinaja, nekadašnjeg komandanta terorističke organizacije OVK, opet su oslobođeni optužbi.

Karla del Ponte je o tome pričala u dokumentarnom filmu „Težina lanaca 2“, kada je istakla da veruje da Misija UN na Kosovu i Metohiji nije dostavila Hagu potrebne dokaze i da „NATO i OVK, kao saveznici u ratu, nisu m ogli da deluju jedni protiv drugih“.

Na mestu ambasadorke ostala je do početka 2011, kada je otišla u penziju.

Međutim, dane nije provodila odmarajući, već je od 2012. do 2018. Del Ponteova bila članica Nezavisne međunarodne istražne komisije za Siriju, pod pokroviteljstvom Visokog komesara UN za ljudska prava.

Već godinu dana po stupanja na dužnost je optužila sirijske pobunjenike za upotrebu hemijskog oružja, konkretno sarina. Nakon dugogodišnje istrage, ni u jednom od analiziranih incidenata, nije ispoštovan „prag dokaza“ komisije u pogledu identifikacije izvršilaca hemijskih napada.

Zbog manjka podrška međunarodne zajednice, Karla del Ponte je u avgustu 2017. dala ostavku Komisiji.

– Nismo mogli da dobijemo od međunarodne zajednice i Saveta bezbednosti rezoluciju kojom bi se uspostavio ad hoc tribunal za sve zločine počinjene u Siriji… Sedam godina zločina u Siriji i potpuna nekažnjivost – rekla je i okrivila Rusiju za ulaganje veta.

Tvrdila je i da Komisija prikupila dovoljno dokaza da predsednik Sirije Al Asad bude osuđen za ratne zločine.

BONUS VIDEO

Na šta je Madlen Olbrajt upozorila Karlu del Ponte?

( Glossy, T.S.R. )