Gde se seče slavski kolač

Veliki broj vernika obeležava Aranđelovdan kao krsnu slavu. Iako, naravno, nikako nije pogrešno prseći slavski kolač kod kuće, najbolje bi bilo da domaćin, odnosno svečar ode na dan slave u svoju parohijsku crkvu na liturgiju, sa slavskim kolačem koji se tu osveštava.

Ukoliko domaćin nije u stanju da odnese slavski kolač u crkvu, to može da uradi i drugi član porodice. Sečenju i osveštavanju kolača može da prisustvuje cela porodica. Praksa pokazuje da pojedini domaćini odu u crkvu na dan krsne slave te da posle liturgije kod kuće seku kolač. Neki pozivaju sveštenika u svoj dom kako bi to učinio.

Sečenje kolača u crkvi

Sveštenika na vreme obavestiti ukoliko se kolač seče u crkvi, to bi trebalo obaviit ujutru, pre ili posle liturgije ili Jutrenja.

Na dan slave domaćin u crkvu donosi slavski kolač i žito, uvijene u čistu belu tkaninu, kao i malo crvenog vina u bočici i manju sveću, koju stavlja u žito i zapali je da gori dok se obavlja sečenje.

U crkvu treba poneti hartiju sa imenima svih članova porodice, koje će sveštenik pomenuti tokom molitve.

Sveštenik započinje sečenje kolača uz reči: „Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i u vekove vekova, amin“, potom sledi Trisveto, molitva Presvetoj Trojici i molitva Oče naš. Kadi se žito, kolač i vino, otpeva tropar svetitelju i čita molitva nad žitom, piše na sajtu Srpska slava. Sveštenik zatim blagosilja vino i slavski kolač, moleći Boga da primi prinetu žrtvu u spomen svetitelja koji se slavi.

Uzimajući kolač seče ga sa donje strane unakrst, preliva ga vinom unakrst, pa ga sa svečarom okreće pevajući tropare: „u prvoj pesmi govori se o mučenicima i svetitelju koga slavimo, koji su molitvenici naši pred Bogom i učitelji vere i moralne čistote“, „u drugoj pesmi se proslavlja Hristos, koji je pohvala apostolima i radost mučenicima“, a „u trećoj pesmi se iskazuje javljanje Sina Božijeg u ljudskom telu, rođenjem“.

U okretanju kolača svi učestvuju, time se liturgijsko osećanje prenosi na samu slavu. Prelome kolač napola, držeći svaki svoju polovinu. Ljubeći kolač, sveštenik govori: „Hristos posredje nas“ (Hristos među nama). Domaćin ljubi slavski kolač i odgovara: „I jest i budet“. (I jeste i biće).

To se radi tri puta. Svečar prima kolač od sveštenika, uzima žito i nosi ga kući, gde ga stavlja na sto ili pred ikonu. Zapali kod kuće slavsku sveću, okadi je, a potom i ikonu i sve domaće, pa se svi zajedno pomole Gospodu i svome svetitelju.

Sečenje kolača kod kuće

Ako se kolač seče u domu, domaćin sa članom ili članovima porodice, nakon što se vrati iz crkve sa Jutrenja ili Svete liturgije, dočekuje sveštenika, koji će, ako je pozvan, doći u zakazano vreme da preseče slavski kolač.

Sto sa slavskom svećom treba namestiti pred ikonom slave. Na sto napred treba staviti slavsku sveću, sa leve strane postaviti slavski kolač, sa desne žito, u sredini čaša ili bokal sa cvenim vinom, uz kolač nož, tamjan i hartiju na kojoj su ispisana imena svih članova porodice da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo. Žeravica treba da bude pripremljena da bi se stavila u kadionicu. Kandilo pred ikonom pali se ujutru.

Kada sveštenik dođe u dom svoga parohijana, ulazeći pozdravlja ga evanđelskim rečima: „Mir domu ovom i onima koji žive u njemu!“. Na ovaj pozdrav domaćin odgovara: „Amin. Božedaj!“, piše na sajtu Srpska slava.

Kada se svi okupe, a domaćin zapali slavsku sveću, svešteniku se odmah daje žeravica u kadionicu, on zatim stavlja tamjan i prvo kadi dom ( „Nek se uznese molitva moja kao kadilo pred Tobom, Gospode!“).

Sveštenik potom čita molitvu za osvećenje žita, slavskog kolača i vina. Pred ikonom podiže slavski kolač, kao našu žrtvu u slavu Božiju i čast svetiteljke koju slavimo. Seče se kolač, unakrst se prelije vinom, sveštenik sa domaćinom okreće slavski kolač pevajući ove tri pesme: I „Svjati mučenici…“, II „Slava tebje, Hriste Bože…“, III „Isaije likuj…“. Sve je mnogo svečanije kada porodica pa sveštenikom peva ove pesme, pa ih treba naučiti.

Kad se sve tri pesme otpevaju, sveštenik lomi kolač sa domaćinom ili onim koji ga zamenjuje, svi članovi porodice prilaze i celivaju kolač. Sveštenik im se obraća rečima: „Hristos posredje nas“, što znači: „Hristos među nama!“ Na to se odgovara: „I jest i budet!“, što znači: „I jeste i biće!“

Sveštenik govori molitvu u kojoj pominje imena svih ukućana koja su ispisana na posebnoj hartiji koja se nalazi na stolu. Na kraju svi prisutni pristupaju da celivaju krst. Zatim se slava čestita, navodi se na pomenutom sajtu.

Ukoliko sveštenik ne prisustvuje sečenju slavskog kolača, taj običaj obavlja domaćin sa članom porodice, uz izgovaranje molitive.

(Espreso/blic žena/Prenela PV)