Glumac Marko Todorović o ulogama i Vanji Nenadić

Mladi glumac Marko Todorović, koga smo upoznali u serijama „Ubice mog oca“, „Senke nad Balkanom“ i „Kralj Petar Prvi“, simpatije publike i kritike osvojio je u „Koži“ Nikole Pejakovića. Iako mu je prošlog leta za tu ulogu umalo izbeglo Srce Sarajeva, njegovih pet minuta tek dolazi. Zapao je za oko i autorima prve špansko-srpske koprodukcije „Ožiljak“, kao i serije „Kamiondžije d.o.o.“, a trenutno ga gledamo u sitkomu „Krunska 11“, što je bio jedan od povoda za razgovor za TV Ekran.

Kako ste dobili ulogu Janka?

– Poziv je stigao od reditelja Saše Hajdukovića. Bio sam veliki fan serija „Meso“ i „Kosti“. Gledao sam ih s velikom pažnjom i govorio – bože, što bih voleo da budem deo svega ovoga. Saša i ja smo se sreli u kafiću, uradio sam probu i – dobio tu ulogu. Mislim da su „Meso“ i „Kosti“ najkvalitetnije stvari koje su urađene kod nas.

Gde ste našli surovost za takvu ulogu?

– Mislim da svaki čovek to ima u sebi. Svi možemo da budemo najveći zlikovci, ali i najveći dobrotvori i monasi. Pitanje je samo šta od toga porodica i vaspitanje probude u nama. Nas kao glumce uče da aktiviramo sve karaktere u sebi, ali i da ih ugasimo kad se spusti zavesa. Bila mi je teška i izazovna ova uloga. Nije na prvo čitanje velika i neka koja ima obrte, ali to je surov čovek koga je trebalo pronaći u sebi. Dao sam sve od sebe.

– Uvek imam neke reference. Najviše se oslanjam na reditelja, a Hajduković je davao reference za ljude iz svog života. Morao je da bude surov, lud i hladan, a opet mi je Hajduković rekao: „Želim da ga, kad ga vide u Banjaluci, svaka majka poželi za zeta.“

Hoće li vam sada svi davati ovakve uloge?

– Od početka karijere igram takve uloge. I princ Đorđe Karađorđević je bio okrutan. Istu takvu ulogu imam i u „Ožiljku“. Uvek te stave u kalup, a moje je da se izborim s tim. Nisam maštao da ću se baviti filmom, već pozorištem. I danas je to moja najveća ljubav. Nadam se da ću imati svoju kuću u Beogradu. Moje biće ne može bez scene.

Bili ste prijatelj s pokojnim Jagošem Markovićem?

– Radili smo tri puta zajedno. Postali smo prijatelji. Ne postoji čovek koji nije pomogao mladim glumcima kao on. Rad s njim je bila akademija za sebe.

Da li je tačno da vas je za prijemni spremao Vule Marković?

– Istina. Nas dvojica smo postali drugari još ranije, pre studija. On je upisao fakultet godinu dana pre mene i gledao je moj prijemni. Ušao sam u uži krug i trebalo je naučiti novi monolog. Celu noć je proveo sa mnom radeći na tekstu. Hvala mu. Dobro je sve izgledalo.

Hoćete li raditi nešto sa suprugom Vanjom Nenadić?

– Radili smo zajedno nekoliko predstava u Beogradskom dramskom pozorištu. Odlično funkcionišemo na sceni, a voleo bih da ponovo sarađujemo. Vanju tek čekaju velike uloge. Ona je velika glumica, što sam mislio i pre nego što smo počeli da se zabavljamo.

Snimali ste „Kamiondžije“?

– Kolega Aleksandar Jovanović i ja smo imali male role u trećem delu. Uživao sam na tom snimanju. Cela ekipa ti daje slobodu da probaš. Pred nama je, kažu, najbolja sezona. Raduje me i uspeh sitkoma „Krunska 11“, gde opet igram čoveka iz Crne Gore.

Igrate s Vuletom Markovićem?

– Vule je najgore prošao jer igra realizam. On i njegov junak imaju prave probleme, a ja sam mogao da se igram i da izmišljam.

Ima li vremena za predah?

– Nemam. Trenutno snimam seriju „Tvrđava“. Nisam imao bolju godinu. Snimali smo „Ožiljak“ u okolini Pančeva. Zamišljao sam to malo drugačije. Video sam da možemo da se nosimo sa svima njima. Igram Rusa, a voleo bih da se i u stranoj produkciji oprobam u nečemu većem.

Vanja Nenadić se priključila i našoj akciji „Zasadi drvo“