Glumica do detalja opisala pakao kroz koji je prošla zbog strašne porodične tajne

Foto: Profimedia

Kada je Keri Vašington bila na koledžu na Univerzitetu Džordž Vašington ’90-ih, buduća zvezda bila je odličan student sa zabrinjavajuće niskim samopoštovanjem.

U novim memoarima „Gušće od vode“ glumica nominovana za nagradu „Emi“ otkriva kroz šta je prošla u životu, uključujući strašne traume i anksioznost tokom odrastanja sa roditeljima koji su, objašnjava, stalno bili u svađi i skrivali nešto od nje.

Najveća tajna koju su čuvali, a koju je Keri tek nedavno saznala je da su njena majka Valeri i otac Erl koristili donora genetskog materijala da bi dobili dete, pošto su se prethodno borili sa problemima neplodnosti.

 

 

– Mislim da me je ta disonanca tipa „neko mi ne govori nešto o mom telu“ učinila da se osećam kao da postoji nešto u mom telu što moram da popravim – izjavila je Keri Vašington (46) za Pipl.

Ona piše da je, kako bi se izborila sa tim osećanjima, nastojala da bude savršena, ali je pritom dotakla dno tokom studija.

– Zbog zlostavljanja, perfekcionizma, zbog svačega… Moje ponašanje je proizašlo iz činjenice da mi nije bilo udobno u svom telu – otkrila je popularna glumica.

U ekskluzivnom odlomku iz memoara, ona piše sa zadivljujućim detaljima o zabrinjavajućim ponašanjima i navikama u ishrani kojima je bila sklona i deli sa čitaocima kako je stigla do ivice očaja.

– Do trenutka kad sam stigla na koledž, moj odnos sa hranom i mojim telom postao je toksičan ciklus samozloupotrebe koji je podrazumevao gladovanje, prejedanje, opsesiju telom i kompulsivno vežbanje. Kad bih želela da potisnem ono što sam osećala, skrivala bih lice, potajno bih jela danima, često do tačke fizičkog bola, ponekad do iznemoglosti – piše Keri u memoarima.

Poput ostalih emocionalnih prejedača, budeći se sledećeg jutra, okružena prljavim sudovima i praznim kutijama od hrane, odlučivala je da oslobodi svoje telo utehe koju je tražila prethodne noći.

– Ali ne povraćanjem; to je bilo previše neuredno. Takvo ponašanje bilo je za devojčice sa poremećajima u ishrani, devojčice koje su bile slabe i nedisciplinovane. Umesto toga, moja težnja ka perfekcionizmu me je usmerila ka kontroli, bilo da ne jedem danima, bilo da vežbam po nekoliko sati, a sve u pokušaju da ispravim greške prejedanja – iskrena je Vašington.

Iako su ovakva ponašanja na kraju dovela do nesagledivih nivoa depresije, hrana i vežbanje su u početku bili idealni načini da se Keri prepusti kompulsivnom ponašanju, jer je lakše mogla da ih skriva od drugih.

– Ta stalna manipulacija sopstvenim ponašanjem omogućila mi je iluziju kontrole. Ali, ovo preterano kolebanje između ekstrema bilo je praćeno doslednom mržnjom prema mom telu. Da je moje detinjstvo bilo provedeno u stalnoj potrazi za boljim, seme perfekcionizma je procvetalo u samopreziru – otkrila je Keri Vašington.

BONUS VIDEO: