Glumica Ivana Dudić o snimanju erotskih scena

Nekoliko zanimljivih televizijskih uloga veoma brzo je učinilo da glumica Ivana Dudić stekne epitet jedne od atraktivnijih dramskih umetnica. Među njima je bilo i onih koje su je vraćale u epohu, a tu je i rola u seriji „Crveni mesec“.

– Koliko je epoha teška i zahtevna, toliko je i laka u smislu emocija. One danas nisu ništa drugačije nego što su bile nekada, samo što su ljudi bili ograničeniji i možda uskraćeniji za mnoge stvari. Ipak, to ih nije sputavalo da ostvare svoje snove i ciljeve. Iako su oko nje svi likovi bili istorijski, moja uloga Sofije Bauman nije, pa na meni nije bila tolika odgovornost dok sam je gradila jer nisam morala da se slepo držim nekih zadatih karakternih osobina – opisala je Ivana u intervjuu za TV Ekran.

Upravo joj je ova serija donela erotske scene sa kolegom Milošem Đurovićem, o kojima se dugo polemisalo.

– Nikada i ni sa kim nije lako snimiti erotske scene. Možda je teže s nekim koga poznaješ, jer ćeš sutra možda piti kafu s njim, a prethodno veče te je video nagu na snimanju. I zahtevnije je i teže jer, uslovno rečeno, tako obnaženi jedno pred drugim prelazite granicu prijateljstva. Opet, i te scene su za mene kao i svaka druga. Nisu komplikovane kada je scenario dobro napisan. Ako je čin vođenja ljubavi u njemu na pravom mestu, a ne samo da bi se glumci skinuli, onda su sasvim u redu. Teže je snimati neke emotivne scene i one u kojima treba da ogolim sebe kao ličnost i predstavim neku emociju koju nisam doživela. To je bio slučaj u seriji „Ubice mog oca“ gde sam morala da odigram scenu silovanja i pokažem ono šta nakon nje prolazi moj lik Milanke Drakulić. To je bilo teže nego samo obnaživanje pred kamerom.

Posebno zanimljivo za ovu glumicu jeste to što je prvi susret sa scenom imala još kao devojčica kada je, kraj oca mađioničara, izvodila mađioničarske trikove.

– Mađioničarstvo me je možda podstaklo na to da postanem glumica jer sam dosta bila na sceni pa mi ona nije predstavljala kasnije barijeru. Ono mi je olakšalo taj put, ali sa ovom pameti opet bih pokušala da upišem glumu. Ona je moj životni poziv. U privatnom životu ne koristim glumačke trikove, ali u svoje likove unosim dobar deo sebe. Fakultet dramskih umetnosti me je dosta oblikovao i uticao na mene i privatno. Taj period odrastanja mnogo mi je značio u svakom smislu pa primenjujem dosta naučenog i u životu. Profesija glumca je eksplicitna stvar i u njoj nema srama. Ne mislim da možemo sve, ali uz dobro opravdanje, kvalitetnim razgovorom i objašnjenjem možemo da opravdamo karakter lika koji igramo – dodala je glumica, koja je prvobitno zamišljala sebe kao studenta primenjenih umetnosti, ali je preko noći promenila odluku.

– Na prijemnom za glumu imala sam samo odgovornost, nisam znala u šta se upuštam pa nisam imala tremu. Zapravo sam se spremala za primenjene umetnosti, odsek enterijer. A onda sam odjedanput, nekoliko meseci pre prijemnog, rekla da ću da se spremam za glumu. Bila sam nesnađena, kao Alisa u zemlji čuda, i nisam znala šta postižem time ako upišem akademiju. Toga sam postala svesna čim sam upisala i kada sam videla da su od 380 kandidata primili nas 10. To je veliki uspeh. Jer, nisam imala šta da izgubim, gluma je tada za mene bila jedina opcija, mislila sam ili ću je upisati ili će goreti svet. Bila sam vrlo odlučna, neku su verovali u mene, drugi ne, ali ja sam otišla po svoj san i ostvarila sam ga – zaključila je Ivana.

Bonus video:

Kurir