„In memoriam Milorad Milinković – Potera za srećkom“ emituje se na RTS1, a ovo ostvarenje iz 2005. godine privlači godinama pažnju ljubitelja domaćeg filma.
Aprila 2005. godine u Beogradu je izvučena najveća premija igre na sreću Loto u našoj zemlji, u poslednjih 50 godina. Taj događaj inspirisao je scenaristu Voju Žanetića da napiše scenario za film.
Jedne večeri Srećko, na sopstveno iznenađenje, dobija premiju vrednu četiri miliona evra. Međutim, spletom okolnosti, dobitni listić dospeva u ruke Žileta i Saleta, vlasnika lokalnog kafića. Nespremni za upravljanje tolikim novcem, oni sa tiketom odlaze na Krf u nadi da će ih grčko ostrvo poslovno nadahnuti.Glavni razlog njihovog odlaska u Grčku zapravo je beg od inspektora policije, kojem su njih dvojica izuzetno sumnjivi, ali i od negativaca Dona i Vite koji žele da im otmu novac.
U Grčkoj Žileta i Saleta dočekuju Spiros (vlasnik hotela) i njegova ćerka Katarina, koja se zaljubljuje u Saleta. Neopreznošću domaćina, mediji najpre u Grčkoj, a potom i u Srbiji saznaju i objavljuju da su Žile i Sale dobitnici premije na Lotou i da se nalaze na Krfu. Ta informacija dolazi do policije, kriminalaca, Višnje (koja je zapamtila dobitnu kombinaciju i jedina zna ko je pravi dobitnik) i naravno – Srećka.
Snimajući dan traje 12 sati
Glumački posao izgleda kao rudarski posao, s čim se slaže i Kičić.
– Jeste. Verovatno negde u inostranstvju glumci imaju drugačije uslove. Pre svega, mi smo srećni što imamo priliku da se bavimo ovih poslom i što imam priliku da radimo ono što smo pravili, što smo pisali i zašta smo se borili. Što se tiče vremena, svaki snimajući dan traje 12 sati i imamo samo jedan dan pauze, ali to su okolnosti u kojima radimo- rekao je nedavno Kičić za „Blic“.
Dodaj komentar