Hipertenzivna kriza i hitna pomoć: Pritisak ako se ne snizi za 20 odsto u prvih sat vremena, može biti kobno

Hipertenzivna kriza predstavlja hitno medicinsko stanje koje se javlja kada krvni pritisak naglo i drastično poraste, obično iznad 180/120 mmHg. Ovo stanje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući srčani udar, moždani udar ili oštećenje organa. Razumevanje uzroka hipertenzivne krize ključno je za njeno sprečavanje i pravilan tretman.

U kliničkoj slici prednjače bol u grudima sa progresijom u vrat i vilicu (kod opterećenja srca), potiljačna glavobolja, mučnina, dezorijentisanost pa i gubitak svesti, poremećaj u vidnom polju, poremećaj bubrežne filtracije i zastoj u mokrenju. Dovođenje pritiska unutar 24 do 48 sati u regularne vrednosti se smatra prevaziđenim problemom, ali je važan detaljniji dijagnostički postupak nakon svega.

1. Nedovoljna kontrola krvnog pritiska

Jedan od najčešćih uzroka hipertenzivne krize je loša kontrola krvnog pritiska kod pacijenata koji već imaju hipertenziju. Ako se pacijent ne pridržava propisane terapije ili ne prati redovno pritisak, može doći do naglog porasta krvnog pritiska. Takođe, prekid uzimanja antihipertenzivnih lekova može dovesti do ozbiljnih posledica.

2. Stres i emocionalna preopterećenost

Intenzivan stres, anksioznost ili emocionalna preopterećenost mogu značajno uticati na krvni pritisak. Tokom stresnih situacija, telo luči hormone stresa koji mogu izazvati sužavanje krvnih sudova, što dovodi do porasta krvnog pritiska.

3. Zdravstveni problemi

Određeni medicinski uslovi, kao što su bolesti bubrega, hormonski poremećaji (npr. feokromocitom) ili autoimune bolesti, mogu izazvati hipertenzivne krize. Ove bolesti mogu uticati na regulaciju krvnog pritiska i dovesti do njegovog naglog porasta.

4. Uzimanje određenih supstanci

Upotreba droga, kao što su kokain i amfetamini, može izazvati brzi porast krvnog pritiska. Takođe, konzumacija alkohola u velikim količinama ili upotreba nekih lekova (npr. nesteroidnih antiinflamatornih lekova) može doprineti razvoju hipertenzivne krize.

5. Promene u životnom stilu

Nedovoljna fizička aktivnost, loša ishrana bogata natrijumom, gojaznost i pušenje su faktori rizika koji mogu dovesti do razvoja hipertenzije, a time i do hipertenzivnih kriza. Zdrav način života, uključujući uravnoteženu ishranu i redovno vežbanje, može značajno smanjiti rizik.

6. Nepravilna upotreba lekova

Pacijenti koji uzimaju lekove za kontrolu krvnog pritiska mogu doživeti hipertenzivnu krizu ako ne koriste lekove pravilno. Uzimanje pogrešnih doza ili kombinacija lekova bez konsultacije sa lekarom može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Hipertenzivna kriza je ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Razumevanje uzroka može pomoći u sprečavanju ovog stanja. Redovno praćenje krvnog pritiska, pridržavanje terapije, izbegavanje stresa i promene u životnom stilu ključni su faktori u prevenciji hipertenzivne krize. U slučaju naglog porasta krvnog pritiska, važno je odmah potražiti stručnu pomoć.

Kako se leči hipertenzivna kriza?

– Hipertenzivna kriza zahteva hitan tretman jer je po život opasno stanje. To podrazumeva zbrinjavanje u jedinicama intenzivne nege i to postupnom terapijom venskim putem. U prvih sat vremena titriranim dozama medikamenata se pritisak spušta na 20 odsto od prvobitno registrovanog. Naglim snižavanjem pritiska može da dođe do slabe ishranjenosti organa i tkiva, pa time i pogoršanja već dovoljno teškog stanja.