Hrvatica prošla pakao u sekti

Lucija Marković, studentkinja iz Zagreba, ispričala je traumatična iskustva iz protestantske verske zajednice Reč života, u koju je dospela na nagovor majke. Njen žviotni pakao počeo je nakon razvoda roditelja, kada je i pristupila pomenutoj zajednici, u kojoj su različite životne teškoće, od depresije i anoreksije do homoseksualnosti, tretirane isterivanjem demona.

„Najveća razlika u odnosu na Katoličku crkvu je to što nema ispovesti. Odnos s Bogom je ličniji, a sve izgleda intimnije, toplije, veselije. U stvarnosti, sve je veoma strukturirano, sa izraženom hijerarhijom i strogom kontrolom. Postoji mnogo različitih službi, a služba oslobođenja je zapravo egzorcizam“, priča Lucija.

Ona je u zajednici Reč života bila podvrgnuta isterivanju demona zbog problema koje je tada, kao sedamnaestogodišnjakinja, imala u vezi.

„Mladima se posvećuje velika pažnja. Idemo na letnje kampove, postoje pastori koji se bave samo mladima. Prisustvovala sam situaciji kada je prijateljica u šali rekla da će se okrenuti devojkama. Pastorica je burno reagovala i odmah počela da se moli. Homoseksualnost se smatra gotovo ravnom pedofiliji. Obratila sam se pastoru zbog partnera koji je pretio da će se ubiti. Izgladnjivala sam se kako bi me ostavio“, ispričala je Lucija, svesna da je tada i njoj i njemu bio potreban lekar.

„Bila sam paralizovana od straha“
Pastor, koji je imao pedesetak godina, naterao ih je da sednu.

„Bila sam paralizovana od straha zbog partnera. Počela je molitva, stavili su ruke na nas, iz njega su isterivali „duha proganjanja“, a iz mene „duha bežanja“, jer sam pokušala da ustanem i odem. Pastor me je zaustavio. Ljudi oko nas su vikali, plakali, kašljali. Bilo je izuzetno traumatično. Imala sam osećaj kao da sam van svog tela. Tada sam prvi put imala suicidalne misli… Rekla bih da je ona mala Lucija u meni, ako je još postojala, tog dana umrla“, prisećala se traumatičnih događaja u nastavku.

Na sličan način tretirala se i anoreksija, dodaje Lucija, koja je u kontaktu s nekim bivšim članovima zajednice Reč života. Međutim, za razliku od nje, zbog straha ne istupaju javno. Nju su, kaže, pokušali da ucene kako bi se vratila u zajednicu, a ni sama ne zna kako bi njen život izgledao da nije imala oca koji ju je prihvatio kada je imala 21 godinu.

„Izgubila sam identitet, a potpuni slom doživela sam tek kada sam napustila zajednicu. Lekarska dijagnoza glasila je anksiozno-depresivni poremećaj i poremećaj u ishrani. Danas živim sa noćnim morama, svakodnevnim flešbekovima i trenucima kada se pitam o smislu svega. O veri sada mislim da je to ljubav s velikim ‘LJ’, koja znači bezuslovno prihvatanje, za razliku od onoga što sam doživela, gde je ljubav imala malo ‘lj'“, kaže Lucija i priznaje da osećaj pripadnosti kakav je imala u zajednici Reč života još nije pronašla.

Ljudi homoseksualne orijantacije nisu sigurni
„Ljudi homoseksualne orijentacije poput mene nemaju siguran prostor. Žele da praktikuju veru, ali u crkvi čuju sveštenika ili pastora kako govori homofobne stvari. To ljude slama“, poručila je ova devojka.

Osim njenog svedočenja, i drugi bivši članovi zajednice izneli su optužbe na račun zajednice, uključujući emocionalno i finansijsko iskorišćavanje, kontrolu privatnog života i ucenjivanje donacijama. Zajednica je takođe prijavljena Odboru za ljudska prava zbog navodnog govora mržnje i manipulativnih praksi.

Pastor Damir Šićko Alić, vođa zajednice, odbacuio je ove optužbe, tvrdeći da je prisustvovanje zajednici potpuno dobrovoljno i bez prisile.

(Kurir.rs/ Blic Žena/ I.M.)

 Đole Đogani održao čas plesa: