Hrvatski glumac o poseti našoj zemlji: „Volim Beograd, biciklom sam prošao deo Srbije“

Hrvatski glumac ističe da bi voleo da sarađuje i sa Milošem Timotijevićem, koji mu je veliki prijatelj.

Foto: Tanjug

Premijera filma “Svemu dođe kraj” reditelja Rajka Grlića nedavno je prikazana i u srpskoj prestonici, a ekipa “Blica” je imala priliku da porazgovara sa hrvatskim glumcem Jankom Popovićem Volarićem, kom je poverena jedna od glavnih uloga u ovom ostvarenju, osim o angažovanju na ovom projektu, sa njim smo pričali i o saradnji sa Anđelkom Stević Žugić.

Foto: Rajko Ristić / Ringier

– Reditelj Darko Nikolić nas je upoznao na Dorćolu jedno veče, kliknuli smo iste sekunde, fenomenalno smo se razumeli i podržavali, sprijateljili i naše prijateljstvo traje i dan-danas. Užasno je prijatna, bistra, brza i strašno duhovita – rekao je on i otkrio sa kojim glumcem bi voleo sa naše scene da sarađuje:

– Imao sam jednu malu saradnju sa Milošem Timotijevićem, koji je moj veliki prijatelj i sa njim bih voleo raditi nešto veće od kolega moje generacije. A sad, da izdvajam još nekoga, teško je, nije fer. Ima fantastičnih generacija, sa Kojom sam radio “Čudne ljubavi”, tu sam upoznao i mlađe kolege sa kojima bih voleo da radim.

Svaka uloga, kako kaže, nosi novo iskustvo, te je tako i ona koju je dobio u filmu “Svemu dođe kraj” bila još jedna lekcija.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

– U slučaju ovog filma, nisam razmišljao nijedne sekunde, životni san mnogih glumaca iz Hrvatske, ali i regiona jeste da rade sa Rajkom Grlićem, koji ima impozantnu filmografiju iza sebe. Produbio sam znanje o klasi advokata, mladih, nadobudnih tatinih sinova, koji imaju velike advokatske kancelariji i spremni gaziti preko leševa, da bi održali način života na koji su navikli. To se širi u koncentričnim krugovima na razne druge profesije. Ušao sam u taj svet čistih ruku, a prljavih duša – priča on i otkriva koliko puta je u životu poželeo da “svemu dođe kraj”:

– Jako teško pitanje, puno puta, ali prihvatanje bilo kakvog kraja je dizanje ruku od rešenja. Često poželiš da dođe kraj onim stvarima koje se više puta ponavljaju, te male istorije se stalno vrte, a naša moć nad njima je veoma mala.

Kako se uz ime Janka Popovića Volarića lepi epitet “šmeker”, on nam je priznao da li mu to prija.

– Nije da guglam, ali svako malo dođe nešto. U Srbiji puno radim i imam ovde puno prijatelja, volim Beograd, biciklom sam prošao deo Srbije. Svašta sam video ovde, drago mi je da sam bar malo drag – kazao je glumac, koji ima brojne anegdote koje ga vezuju za srpsku prestonicu:

– Kad sam biciklom prelazio granicu iz Hrvatske u Srbiju. Carinik je bio u šoku, prepoznao me je svog blatnjavog, nikakvog, skoro da me nije pustio. Nije mu bilo jasno, nije znao šta da misli, ja glumac, a na bicikli. Bilo je mnogo zanimljivih stvari.

Na pitanje da li je na konto imena u određenim situacijama bio povlašćen, glumac je rekao:

– Svi bi očekivali da je to velika olakšica i često jeste, a nekad ljude iritira, pa je baš obratno, pa će te stariji pustiti jer si glumac, a mlađi će te namerno kazniti jer je došao glumac. Često bude lepih situacija, ali nije baš kako se čini.

Pojedine uloge su zahtevale i snimanje intimnih scena, koje često nisu bile prijatne.

– Jednako je teško lupiti šamar lažno ili poljubiti lažno nekog koga si danas upoznao. Bude mi neprijatno kada je koleginici preko puta mene neprijatno, to mi se desilo nekoliko puta. Osećaš se jako loše u toj situaciji. Teško je onda doći do neke fluidnosti, emocije. Bude to zeznuto. Nije prijatno ni kada te 30 ljudi gleda, muški deo publike misli da je to nešto jako zabavno, ali svaki glumački zadatak kreće iz te neke znatiželje. Ne gledam to kao da se ljubim sa tom ženom, nego postavljam svoj lik u neku kompoziciju. Mislim da sam okej partner, ali teško mi je govoriti o sebi.