radiobalkanfox
„Uvek sam se bojao odbijanja“
U segmentu emisije u kom se gledaju slike iz detinjstva, Aleksandar Stanković je pokazao fotografiju kada je imao 21 godinu i nosio za to vreme popularnu frizuru fudbalerku.
„To je vreme kada sam izlazio i kada izrazito nisam imao uspeha kod devojaka. Da li im se nisam ovakav sviđao ili moj pristup nije bio dobar…uvek sam bio relativno sramežljiv i uvek sam zavidio muškarcima koji „uleću“, ja nikada nisam… Okej neki razgovor, ali „ulet“; ili nešto, broj telefona, uvek mi je to jako teško bilo. Uvek sam se bojao odbijanja. Sva ova moja pretencioznost je u stvari maska jednog čoveka koji se u krajnjoj liniji boji. I nisam imao uspeha kod žena sve dok se nisam zaposlio na televiziji“, iskren je Stanković.
„Često ćerci govorim kako današnja muzika nije neki društveni pokret koji bi emancipovao na način da se bune protiv nepravdi…“
Na fotografiji koju je pokazao u emisiji poznati novinar pozira sa frontmenom slovenske pank rok grupe Pankrti. Ne krije Stanković ljubav prema pesmi, pogotovo panku.
Foto: Blic televizija / screenshot
„To mi u stvari fali danas u muzici. Često ćerci govorim kako današnja muzika nije neki društveni pokret koji bi emancipovao na način da se bune protiv nepravdi, da se bune protiv nas starijih, da se bune protiv establišmenta, protiv sistema. Nego muzika, ako i ima neki angažman, to je da je sve hedonizam, povlađivanje aktuelnim pomodorstvima i tako, zbog čega i nisam baš srećan. Ne kažem da danas nema dobre muzike. Primećujem i u tim trendovima nešto što je dobro i što se meni sviđa i nešto što je loše. Ali žao mi je što nema nečeg afirmativnijeg po te mlade generacije da ‘ruše’ nešto.“
Otkrio je Stanković i kako je zaprosio suprugu. Naime, prosidba je ujedno bilo i venčanje, a supruga nije imala pojma o tome:
„Zaprosio sam ja nju u Dubrovniku, da nije ništa ni znala, na brodu na kom je sve bilo pripremljeno za prosidbu, osim njene haljine, naravno, jer ona nije znala. Uspeo sam sve da organizujem. Ona je mislila da ide na godišnjicu braka naših dobrih drugara koji žive u Dubrovniku…Doveli smo matičara tamo…Bila je prosidba i venčanje na tom brodu.“
Foto: Blic televizija / screenshot
Ovo nije self help, ne opisujem šta ljudi trebaju da rade u životu, ali im savetujem da odu kod lekara, potražite pomoć, jer pomoć za depresiju ima.
U emisiji se dotakla i tema depresije sa kojom se Stanković bori dugi niz godina, a o kojoj je i napisao knjigu „Iz svoje kože“.
„Knjigu sam prvenstveno napisao da bih ljudima koji imaju sličan problem, rekao da imam i ja i funkcionišem dugo godina. A ljudima koji ništa ne znaju možda da nešto saznaju pa da pomognu drugaru, sestri, bratu. Ovo nije self help, ne opisujem šta ljudi trebaju da rade u životu, ali im savetujem da odu kod lekara, potražite pomoć jer pomoć za depresiju ima.“
Naznake depresije imao je godinama pre nego ga je, kako je opisao, „pomelo“ sa 40 godina.
„U četiri, pet dana mi se dogodilo da mi je tako pao kvalitet života 2010. godine. U hrvatskom ili srpskom, a to je što mi depresiju nazivamo loše raspoloženje s jedne strane, a s druge strane i ozbiljnu mentalnu bolest, kliničku depresiju. Ljudi kada kažu da si depresivan prvenstveno misle na loše raspoloženje, ali klinička depresija nije loše raspoloženje. Loše raspoloženje je nešto što dođe i prođe…Kod kliničke depresije to najčešće ne prolazi“, objasnio je Stanković i nastavio:
„To je bolest koja ima jedno dvadesetak manifestacija. U tih pet dana su mi se, 2010. godine, dan za danom, što je isto neuobičajeno, pet simptoma sam imao jedan za drugim. Prvo je počelo nespavanjem, potpunim nespavanjem… onda su mi se nakon toga počele javljati manifestacije, trnjene ruku i nogu…Nakon četiri, pet sati mi se pojavio drugi simptom bolesti, snažna anksioznost. Osećao sam se kao da želim da iskočim iz svoje kože…Sledeći simptom koji se javio je bio nedostatak koncentracije, meni najgori…“
Foto: Blic televizija / screenshot
Takođe, jedan od simptoma bio je gubitak apetita koji mu se nije vratio više od mesec dana, a pojavile su mu se i crne misli.
„Otišao sam kod psihijatra i nakon mesec dana mi je dijagnostikovan srednje teški stupanj depresije“, rekao je novinar.
Posao mu je u tim trenucima bio na neki način spas. Psihijatar mu je savetovao da odlazi na posao i da zamara mozak sa svakodnevnim stvarima kako ne bi upao u svakodnevno razmišljanje o bolesti. „Paradoks je taj što mislim da me dobrim delom posao doveo do depresije…Tri meseca mi je bilo grozno, radio sam po ceo dan, dve emisije sam jedva vodio, nakon toga mi je bilo bolje, terapija je delovala sa manjim ili većim amplitudama, deluje 14 godina, radim i nikad mi nije bilo tako loše kao prvi put“, otvoreno je rekao poznati voditelj.
Na pitanje postoji li gost u emisiji „Nedjeljom u 2“ koji mu je bio divan da su nastavili da pevaju u kafani, Stanković je rekao:
„Nema ni jedan. Ne zato što su političari loši ljudi, nego zato što ja ne pevam u kafani!“
Odgovorio je na pitanje ima li neko iz Srbije koga bi voleo da ugosti u svojoj emisiji:
„Bajagu sam ti spomenuo. Kada sam govorio o Kusturici, bilo mi je neprijatno. Očigledno je i njemu bilo neprijatno. Ali nekako mislim da ću taj razgovor kad tad dovršiti jer, nema razloga da ne razgovaramo…Moramo da razgovaramo, nema druge. Koliko god, svi problemi, uvek dođemo na to da moramo da razgovaramo. Kusta nas je ugostio u Drvengradu pre same emisije, dan pre toga smo došli. Rekao mi je jednu zanimljivu stvar koju nisam kasnije spominjao: Želim da hrvatskoj publici objasnim da nisam onaj…Sa nožem u zubima koji vama želi neko zlo“; Ja sam rekao da nema problema, ali da mora da zna da ne vodim ugodan razgovor, takav mi je stil rada. Ne mogu s vama, ili- ili. Jako poštujem Kusturicu kao režisera…Razgovarali bi o lepim stvarima, ali i neke stvari koje su trauma i u njegovom životu moram da prođem u tom razgovoru, ne da bih provocirao, već da bi bio dobar i sadržajan.“
Pišući ovu knjigu shvatio sam ustvari da ja njegovu smrt nisam oplakao…
Trenutak najveće tuge koju je doživeo bila je smrt njegovog oca i to kada je imao samo 13 godina.
„Iznenada, u hodu. Bez ikakvih naznaka, infarkt. To mi je bila ogromna tuga. Pišući ovu knjigu shvatio sam ustvari da ja njegovu smrt nisam oplakao jer se dogodilo da je mama „pala“, a ja sam kao klinac od 13 godina sve organizovao. Nisam oplakao tu smrt i zbog toga sam kasnije postao cinik u životu…Nisam hteo da mi se dogodi da me nešto ili neko povredi kao što me povredila smrt oca i postao sam dosta ciničan, to je maska koju sam navukao i valjda mi je tako bilo najlakše“, iskreno je rekao Stanković.
O detinjstvu u Subotici, porodici, pevanju u horu i mnogim drugim temama koje je ispričao Aleksandar Stanković pogledajte u reprizi poznate emisije.
Foto: Blic TV / Ringier
Svakih sedam dana autorka emisije „Balkanskom ulicom“ Vesna Dedić vodi vas kroz najveće životne lekcije, trenutke sreće i tuge poznatih ličnosti koji su se popeli do srca prestonice jednom od najčuvenijih ulica Beograda. Nedeljom od 16:00 gledajte premijerne emisije, gostovanja o kojima ćese dugo pričati, a ukoliko propustite neku od emisija, četvrtkom od 22:00 pogledajte reprizu.
Blic
Dodaj komentar