radiobalkanfox
Kada su novinari Yugo papira 1978. godine posetili Mehu, bio je u dubokoj starosti, sedeo je ispred svoje kuće i prisećao se vremena kada je u njegovom selu bilo samo šest kuća, a u Tesliću samo jedna.
Meho je kroz život prošao kao najamni radnik, radeći uglavnom na poljoprivrednim imanjima, sečući drva i čuvajući koze. Iako nije služio vojsku zbog urođene mane (kraće leve noge), Meho je živeo dug i skroman život.
Njegova ishrana, koja se sastojala uglavnom od kozijeg mleka, sira, kajmaka i kisele vode, bila je njegov recept za dugovečnost.
Nikada nije konzumirao alkohol niti pušio, a često je pio sveže kozje mleko direktno sa pašnjaka.
Zanimljivo je da je u poznim godinama dobio treći set zuba, koji su bili potpuno zdravi, i imao je snagu da zubima podigne jare od 30 kilograma.
Nakon što je ostao bez najbližih pre četrdeset godina, o njemu su se brinuli Mehmed i Rukija Ćorić, koji su mu sagradili manju kuću i obezbedili osnovne potrebe.
Meho Hadžić je preminuo 1979. godine, u svojoj 131. godini, što je navedeno na njegovom spomeniku.
Njegova dugovečnost i jednostavan način života postali su inspiracija, a njegov lik je čak bio prikazan na flašama jednog brenda mineralne vode iz Tešnja.
Dodaj komentar