Ispovest ćerke italijanskog mafijaša | Kurir

Svako ko je gledao kultni film „Kum“ upoznat je sa osnovama italijanske mafije, kako ona deluje i koja su njena načela. Decenijama kasnije mafijaške porodice i dalje postoje u ovoj državi, samo vode potpuno drugačije živote. Jedna mafijaška princeza javno je govorila o svojoj porodici, svom ocu za kojeg je saznala da je deo mafije.

„Moja prva slutnja da je moja porodica drugačija došla je kada sam imala šest godina i pronašla pištolj sakriven ispod tatinog kreveta. Znala sam da je služio u Vijetnamu i pretpostavila sam da je od tada. Čak sam prijateljima rekla koliko sam ponosna: moj otac, hrabri vojnik. Učitelj me je čuo kako pričam o pištolju i tiho je to spomenuo mojim roditeljima. Tata mi je rekao: „Ono što se dešava u našoj porodici ostaje iza ovih zidova. Nikada ne pričamo o tome nikome drugom.“ Sećam se da sam se pitals zašto je to tako velika tajna, ali nije bilo čudno; to je bio samo način na koji smo radili stvari. Bili smo veoma tradicionalna italijansko-američka porodica. Moj otac, Salvatore Gravano, radio je u građevinarstvu, dok je moja majka bila domaćica i čuvala je mog brata Žerara i mene. Dom je bio na Stejten Ajlendu, okružen prijateljima i porodicom. Svi su poznavali mog oca, a čak sam i kao malo dete osećala da je važan. Kada je ušao u sobu, energija se promenila. Ljudi bi pritrčali da se rukuju sa njim i poljube ga u obraz. Odvojio je vremena za sve njih, pozajmljivao novac i kupovao im namirnice ako su se mučili“, ovako je počela ispovest mafijaška princeza Karen Gravano.

Spoznaja porodične istine

„Jednog dana, kada sam imala oko 10 godina, tata me je poslao u kuhinju. Rekao mi je da ću verovatno početi da slušam neke stvari o njegovom životu i hteo je da to objasni na najbolji način koji zna. Rekao mi je da su neki muškarci u Italiji formirali tajnu grupu i zakleli se da će uvek štititi jedni druge i svoje porodice – čak i ako to znači krađu ili povredu drugih ljudi. Onda mi je rekao da je deo te iste grupe ovde u Americi. Nije mi zvučalo strašno – bilo je lepo znati da se o nama brinu. Moja majka je bila stidljiva, tiha žena koja se udala za tatu neposredno pre svog 18. rođendana. Bila je staromodna i odana, nepokolebljivo je stajala uz svog čoveka i nikada nije postavljala pitanja, savršena mafijaška žena. Kako su godine prolazile, tatin posao je rastao. Preselili smo se u veću kuću u skupom predgrađu i ja sam išla u privatnu školu. Uglavnom su to bila deca bogatih advokata, lekara i biznismena. Tada sam počela da shvatam koliko smo različiti. Za početak, tata nije ličio na ostale očeve. Imao je tetovaže na rukama, nosio blistav nakit i mnogo je psovao. Ali nije mi bilo neprijatno – mislila sam da je kul“, govori Gravano u svojoj ispovesti za Guardian.

Dvostruki život italijanskog mafijaša

Kako govori Karen, s godinama je sve više uočavala promene u svojoj porodici i shvatila da njen otac ima dvostruki život. Kod kuće je bio divan, porodičan čovek, a na ulici je bio lice pod prismotrom FBI:

„Znala sam da je mafija optužena za zločine, od ubistva do reketiranja, ali bila sam premlada da razumem šta to znači i nisam mogala da pomirim tu sliku gangstera sa svojim ocem. Ono što sada znam je da je živeo dva života: kod kuće je bio zaljubljeni muž i otac, ali se takođe dizao u redove porodice organizovanog kriminala Gambino – i FBI ga je pomno pratio“

Polako je i sama počela da uči o italijanskim mafijama, ubistvima koja su se dešavala. Do nje su došle i informacije da je u jedno od ubistava umešan njen otac:

„Tokom godina slušala sam priče o nasilnom mafijaškom zločinu, posebno nakon što je mafijaški bos Pol Kastelano ubijen 1985. Nisam bila potpuno naivana i deo mene je sumnjao da je tata umešan. Znala sam da je bio tamo kada je Pol ubijen, i nestao je dve nedelje nakon toga. Ponekad bih sišla dole i zatekla tatu kako sedi sam u mraku. Našalila bih se, onda bi tata počeo da ćaska kao da ništa nije u redu, iako smo oboje znali da jeste. To je bio samo naš način da se nosimo sa stvarima o kojima nismo mogli da pričamo. Pretpostavljam da je tata mislio da nas štiti – ono što nismo znali ne može da nam škodi – ili možda jednostavno nije želeo da znamo za tu stranu njegovog karaktera. Kada sam imala 19 godina, sve se promenilo. FBI se približavao tati i on je pristao da svedoči protiv visokorangiranih članova mafije u zamenu za kraću kaznu za sopstvene zločine. U zamenu za saradnju, tata je dobio smanjenu kaznu zatvora od pet godina. Trebalo mi je sve to vreme da mu oprostim, ali sada, sa svojom ćerkom, razumem kako je pokušavao da nas zaštiti, koristeći jedinu moć koja mu je preostala“, ispičala je Karen.

Kako dalje kaže, svog oca je bezrezervno volela, al sa godinama joj mnoge stvari sve manje smetaju. Više joj ni ne smeta to što je nazivaju mafijaškom princezom.

„Ljudi me pitaju da li mi smeta što sam ćerka mafije. Pre nekoliko godina, možda sam rekla da, ali sada sam se pomirila sa svime što se dogodilo. Ne odobravam nasilje u koje je tata bio umešan, ali ne mogu da promenim njegovu prošlost, ili ono što je uradio, i ne vidim smisao da se pitam šta ako“, zaključila je.