radiobalkanfox
Sve je izgledalo savršeno. Imala sam brak o kojem su mnogi maštali, divnu decu i uspešnu karijeru. Zamišljala sam da sam ostvarila sve što želim, ipak, sve to nije bilo dovoljno.
Život je postao rutina. Ustajanje, rad, večera, spavanje i opet iz početka.
Počela sam da primećujem da mi nešto nedostaje, ali nisam znala šta. Nisam shvatala da je to nešto duboko u meni, nešto što je polako umiralo, dok sam se trudila da zadržim fasadu savršenog života.
Tada je počelo da se pojavljuje to neobjašnjivo osećanje praznina. Ni muž, ni deca, ni prijatelji nisu mogli da popune tu rupu koja je rasla.
Pokušavala sam da se nosim sa tim, objašnjavajući sebi da su svi ti osećaji samo faza, nešto što će proći. Ispod svih tih osmeha, bila sam u potpunoj tišini. Onda sam, jednog dana shvatila da nisam bila srećna, jer nisam znala ko sam.
Foto: Shutterstock
U tom trenutku sve je postalo jasno. Nisam bila samo mama i žena. Nisam bila samo radnica u korporaciji. Bila sam ja, osoba koja je zaboravila da se postavi na prvo mesto i to je bila šokantna istina koju nisam želela da priznam.
Krenula sam na put samospoznaje. Počela sam da pišem dnevnik, razgovaram sa terapeutom, da se bavim stvarima koje su me ispunjavale. Polako, počela sam da se vraćam sebi. Našla sam hrabrost da priznajem sebi da nije u redu žrtvovati svoju sreću zbog drugih.
Nisam savršena, ali sada znam šta želim i ko sam. Sada kad pogledam svoj život, to nije više život savršenih slika, to je moj život, sa svim nesavršenostima koje su ga učinile punim.
Znam da prava sreća nije u onome što imamo, već u tome ko postajemo dok putujemo kroz život.
Dodaj komentar