Ispovest Miloša Bojanića tužna je 

Ispovest Miloša Bojanića tužna je

Jedan od najpoznatijih pevača narodne muzike, Miloš Bojanić, u emisiji u kojoj je gostovao, iskreno je progovorio o teškim momentima iz svog života koji se ne tiču estrade, već odnosa sa roditeljima. Iako je tokom karijere stvorio brojne hitove i ostvario velike profesionalne uspehe, ispovest Miloša Bojanića otkriva da mu je izostanak roditeljske podrške ostavio trajnu emotivnu ranu.

Ispovest Miloša Bojanića gađa pravo u srce 

Govoreći o svojim počecima, Miloš je otkrio da je njegova porodica imala sasvim drugačije planove za njega:

ATA images

– Bio sam sin jedinac, moji roditelji su imali imanje, kuću, nisu bili siromašni, ali nisu mi dozvolili da idem u školu. Oni su hteli da ostanem na selu i budem poljoprivrednik. Oduvek sam znao da to ne želim, ali nisam smeo da pisnem do punoletstva i pre nego što odslužim vojsku. Kada sam se vratio, rekao sam im da idem kod strica u Novi Sad da se zaposlim, da radim i da upišem srednju školu. Nije im bilo pravo, ali sam došao ovde u Novi Sad kod strica i zaposlio se u “Neimaru” kao fizički radnik. Bile su to teške tri godine, odustajanje od škole nije bila opcija. Bio sam hendikepiran time što nemam završenu srednju školu kao moji rođaci i generacija koja je već upisala fakultet. Ja sam svom ocu rekao: ‘Ti si poslednji poljoprivrednik u našem plemenu!’ Njega je to vređalo strašno, ali tako je i bilo“ – ispričao je Bojanić.

Na pitanje voditeljke o tome da li su mu roditelji ikada priznali uspeh, pevač nije mogao da sakrije emocije:

Bojan Vuković

– Uh, roditelji… Pogodila si me u srce, ali odlično pitanje. Moji roditelji… Šta da ti kažem, oni su otišli na onaj svet sa žalom što sam otišao od kuće. Nijednoj mojoj diplomi, niti pevanju, niti svim tim mojim pločama, kućama… Ničemu se nisu obradovali. Nisam lak na suzama, ali ove uspomene ih izazivaju, izvini. Nikada se nisu obradovali i to je nešto što ceo život nosim sa sobom. Kada god sam došao i rekao: ‘Doneo sam diplomu’, bilo je: ‘Pa dobro’. Doneo sam prvu singlicu, oni kažu: ‘Pa dobro’. Pesma ‘Samo tako’ je ubila, bila je ogroman hit, a oni su rekli: ‘Pa dobro’. Na moju diplomu inženjera odgovor je bio: ‘Pa dobro’. Nikada se nisu obradovali kako bih ja na njihovom mestu. Ja sam jedno seljačko dete, ali nikada se u svom životu nisam pokajao što sam otišao za svojim snovima. Eto, dotakli smo se teme koja me ceo život tišti i boli – rekao je Bojanić kroz suze.

Iako je život proveo na velikim pozornicama i u svetlu reflektora, najdublje rane Miloša Bojanića nisu nastale zbog pesama koje nisu postale hitovi, već zbog roditeljskog ćutanja tamo gde je očekivao zagrljaj i ponos. Ipak, njegov primer ostaje snažna poruka svima koji biraju da slede sopstveni put – čak i kada ga prate u tišini.