radiobalkanfox
Filmski i TV producent i kritičar Ivan Karl od sredine 2023. nalazi se na čelu vršioca dužnosti direktora Filmskog centra Srbije. Prvi put nakon imenovanja govori za Kurir o planovima, ali i stanju u srpskoj kinematografiji.
Pola godine ste već u FCS. Šta ste zatekli i koliko ste zadovoljni urađenim?
– Ako bih jednom rečju opisao, onda je to konsolidacija. Pre svega, statut FCS je usaglašen sa izmenama zakona o kulturi, a drugo i još bitnije, doneta je sistematizacija koja realno oslikava kadrovsku strukturu ustanove i zadatke. Centar sada ima sektore za konkurse, program i izdavaštvo, međunarodnu saradnju i pravne i finansijske poslove, i uz pomoć i podršku osnivača – Vlade i Ministarstva kulture, mogućnost da u narednom periodu zaposli nove ljude. Sledi pronalazak adekvatne adrese i prostorija za FCS, i to je naredni važan korak.
Lepe vesti su nam stigle ove nedelje da je FCS uspešno završio konkurse, a dobićemo i filmove za decu i mlade. Šta je još u planu do kraja 2023. i za 2024. godinu?
– Upravo su završeni tzv. jesenji konkursi u raznim kategorijama, između ostalih za dečji film, gde su podržana dva projekta. Na glavnom konkursu za igrani film podržana su četiri projekta, na manjinskim koprodukcijama šest i tako dalje, ukupno četrnaest kategorija. Ono što je takođe lepa vest jeste da su komisije pozitivno reagovale na zajedničku preporuku predsednika Upravnog odbora Miroslava Lekića i mene da za manje projekata izdvoje više sredstava kako bi ti projekti sutra lakše krenuli u realizaciju. Naime, više puta se dešavalo, i tu ne krivim nikoga, da se sredstva dele na manje iznose za više projekata i sada su mnogi od tih filmova u problemu da zatvore finansijsku konstrukciju koja je u totalu bitno veća od dobijene podrške.
Mladim autorima treba i nekoliko godina da snime svoje filmove. Šta može tu da se promeni? Da li je razlog što se domaći filmovi finansiraju po pet godina jer ne mogu da sakupe budžet za realizaciju, visoke cene na tržištu prouzrokovane produkcijom TV serija ili malim izdvajanjima države za filmove?
– Nadovezali ste se na moj prethodni odgovor, s tim da bih napomenuo da su izdvajanja države više nego izdašna, ali da ih je u nekim ciklusima usitnila ta raspodela na mnogo projekata istovremeno. Inače, nema starosne odrednice i proizvodnja igranog filma je zaista dug i mukotrpan proces, finansijska konstrukcija je složenija, a ulazak u dvorane ne znači automatski veliku posetu. S druge strane, televizija preko serija traži više sati igranog programa, budžeti su izdašniji i ukoliko je termin dobro programiran, bilo da je reč o nacionalnoj frekvenciji ili kablovskom kanalu, gledanost je stabilna i to je vin-vin za obe strane, za naručioca posla i produkciju koja isporučuje seriju. Što se tiče ubrzavanja realizacije domaćih filmova, posebno onih koji, bez obzira na sredstva dobijena na ranijim konkursima, i dalje stoje, razmatramo varijante kako da se to izvede.
Da li planirate da u budućnosti stimulišete i snimanje TV serija?
– Ovo jeste globalno vreme TV serija, u kojem su platforme poput Netfliksa umnogome promenile arhitekturu igranih sadržaja. Kod nas su televizijske serije trenutno stožer igrane produkcije, upošljavaju najveći deo filmskog esnafa, i tu je velika zasluga Telekoma Srbija, koji je u regionalnim okvirima najveći producent. Razmišljamo svakako o nekim kreativnim modelima saradnje, prepoznavanja i uvažavanja tog značajnog dela tržišta.
Koja je vaša strategija na polju međunarodne saradnje i povezivanja?
– Za kinematografiju našeg obima i položaja, vodeći festivali su jak vetar u leđa u daljoj međunarodnoj distribuciji i promociji, ali i istovremenoj prezentaciji Srbije kao lokacije za snimanje filmova. Jedan naš film na festivalu A kategorije znači odškrinuta vrata za ostale filmove i autore na drugim festivalima. Filmski centar Srbije se trudi da lobira, podstakne, a svuda gde može i finansijski i operativno pomogne nastup naših autora na međunarodnoj festivalskoj sceni. Takođe dovodimo selektore ovde, pa su u Beogradu tokom oktobra u organizaciji FCS boravili predstavnici kanskog, venecijanskog i berlinskog festivala i pogledali kompletnu ovogodišnju produkciju.
Varajeti je pre dve godine pisao pohvalno o sjajnom srpskom bioskopskom šeru. Koji je razlog što taj trend nismo uspeli da održimo bez filmova kao što su „Toma“ ili „Južni vetar“?
– „Južni vetar“ je hit franšiza kakvu dugo nismo imali i postao je brend, bilo da se pod tim naslovom izbacuje novi filmski nastavak ili sezona serije. „Toma“ je bioskopski fenomen, a takvi koji broje milionsku posetu kod nas se pojavljuju svakih dvadesetak godina, od „Tesne kože“ 1982. godine, pa „Zone Zamfirove“ 2002. Za trend se ne bih složio jer te megabrojke nisu reper. Ne može, nažalost, svaki domaći film da proda nekoliko stotina hiljada ili milion karata. Ono čemu treba da stremimo jeste da što više repertoarskih domaćih filmova bude blizu ili preko 100.000 prodatih ulaznica.
FCS ima sjajnu izdavačku delatnost i odlična domaća izdanja i prevode. Šta nam novo spremate za 2024. godinu?
– Sada mogu da najavim dva naslova koja će se pojaviti krajem ove godine. Knjiga o festivalima Nenada Dukića, svojevremeno umetničkog direktora Festa, i drugo, dopunjeno izdanje bestselera „Pisci u bioskopu“ Slobodana Šijana.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
Bonus video:
Kurir
Dodaj komentar