Ivana Mihić o Bati Stojkoviću

Nije hteo da ga sahrane u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Zbog replike: „Da se ja pitam, proterao bih autobus ovuda“, umalo je dobio upalu pluća. U pozorištu je igrao čak i uloge bez teksta, a kažu da je voleo kafanu, svoj Atelje 212, Vrnjačku Banju i samo jednu ženu. Da je živ, Danilo Bata Stojković bi 11. avgusta napunio 90 godina.

Glumica Ivana Mihić delila je s njim kadar čak tri puta i pamti ga kao nežnog i pažljivog partnera.

– Imala sam tu sreću i čast da mi je Bata Stojković igrao oca u filmu za sva vremena „Varljivo leto ’68“. Tada sam imala smo 13 godina i Bata se na snimanju prema meni odnosio upravo tako – očinski, pomogavši mi da sa radošću uradim predivni glumački zadatak – ulogu Vladice Cvetković – kaže Ivana za Kurir.

Ona je s njim odigrala i jednu od njegovih poslednjih velikih uloga.

– Nakon deset godina zajedno smo igrali u čudesnom filmu „Terasa na krovu“, a ubrzo potom i u, od strane publike i od strane kritike i naše struke, poštovanoj i voljenoj TV seriji “ Gore-dole“, gde mi je Bata igrao pradedu! Sva tri projekta rađena su po scenariju Gordana Mihića, kome je danas, 11. avgusta, pet godina od kako se preselio u večnost. Gordan je izuzetno cenio Batu, koji je često tumačio likove u filmovima i serijama rađenim po njegovim scenarijima. Svi ti projekti postali su s vremenom klasika našeg kinematografskog stvaralaštva – priseća se Mihićeva.

Glumica se prisetila i Batinog odnosa s njenom majkom, glumačkom divom Verom Čukić.

– Bata je bio ne samo glumac vanserijskog talenta već i vrhunska ličnost u svakom smislu. Čovek velikog obrazovanja, širokih interesovanja, posebnog smisla za humor, poštovalac naše profesije i vrsni profesionalac. Zanimljivo je da je na svoje predstave uvek dolazio obučen, za današnje pojmove svečano: pantalone peglane na štraftu, uredna uštirkana košulja, sako ili fini džemper na kopčanje, kožne cipele… Kada bismo se videli, uvek bi me dočekao nekim dragim, šaljivim, vragolastim, prijateljskim i nadasve dobronamernim komentarom koji bi mi ulepšao taj dan. Bio je, slobodno mogu reći, naš porodični prijatelj jer je često sarađivao i s mojom majkom Verom Čukić, s kojom se isto tako odlično slagao i poštovao je i profesionalno i privatno – objašnjava Mihićeva i zaključuje:

– Dragocenost je bila imati Batu za partnera u kadru jer je on davao onaj neophodni impuls partneru kako bi zajedno gradili odnose likova čineći scene bogatijim s neretko neočekivanim glumačkim rešenjima. Stojković je na sasvim poseban način postizao i onu za glumca neophodnu prirodnost i saživljenost s karakterom koji tumači. Bojio bi ga i činio istinski živim da bi i poligraf pred njim bio oboren. Bata bi danas u ovom stvarnom svetu slavio devedeset godina, a u svetu umetnosti, u kome će živeti večno, njemu se više godine ne broje.

Kurir