Iza svega se krije neobična istorijska priča! Znate li zašto se za žutu boju kose kaže da je plava?

Da li ste se ikada zapitali zašto se za žutu kosu kaže da je plava? I za žene koje imaju takvu kosu da su „plavuše“?

Prvo i osnovno treba da znate da su se svest o bojama kao i njihovo imenovanje menjali kroz istoriju. Neke nijanse koje su danas uobičajne u prošlosti nisu postojale ili, ako i jesu, nije postojala posebna reč za njih.

U tome upravo leži i odgovor na pitanje zašto se i danas za žutu boju kaže da je plava.

U našem jeziku je nijansiranje boja u prošlosti bilo jako „grubo“ pa su se one suštinski delile na tamne ili svetle, zagasite ili sjajne. Tako je u staroslovenskom jeziku reč „plav“ opisivala sve što pripada svetlijem spektru boja. Dakle, i bledo/svetlo, ali i ono što danas zovemo zlatnim/žutim. Sve je to bilo plavo, pa se otud i čovek svetle kose zvao „plavim„.

Foto: pexels.com

Suprotno, za ono što danas zovemo „plavim“ koristili su se pridevi „sinji“ ili „modar„.

Tragovi ovoga zadržali su se u narodnim pesmama u kojima i danas možete pročitati opise poput „sinjeg mora„, „modrog neba“ ili, obrnuto, kako se „žitna polja u daljini plave„…

Vremenom je došlo do delimične zamene – sinje/modro postalo je plavo, a reč „žuto“ ušla je u upotrebu iako se prvobitno značenje reči „plav“ nije izgubilo. Tako je sve do danas ostao dublet.

Srpski jezik nije jedini u kojoj je opstala ova „nelogičnost„. U poljskom se za osobu svetle puti/žute kose takođe koriste izrazi i „żółty“ („žuto„) ali i „płowy“ („plavo„). Portugalci za ženu svetložute kose kažu „loira“ („plava„) dok Špance muči drugačiji „problem“ – kod njih se za plavušu kaže „rubio“ što bi u bukvalnom prevodu danas značilo „crvena„.

Zanimljivosti

Sećate li se filma „Ko je smestio zeki Rodžeru“? Sigurno vam je jedna od prvih asocijacija na tu interesantnu kombinaciju crtaća i igranog filma Džesika Zec, šarmantna pratilja glavnog junaka, koju mnogi nazivaju i najseksepilnijom ženom u crvenom.

sledeća vest