radiobalkanfox
Jelena Buča je rođena u selu Kljajićevo u kom je provela bezbrižno detinjstvo sa majkom, ocem i dve sestre. Ipak tata joj je ponekada nedostajao o čemu takođe govori u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Djeanović“ koju možete gledati večeras od 22 sata samo na Blic televiziji na kanalu 117.
Jelena je bila iznenađenja za svoje roditelje, ali kako sama kaže:
– Koliko sam ja čula, bila sam iznenađenje, ali lepo iznenađenje.
Od rođenja je imala podršku starije sestre Nevene, koja je zapravo i uvela u svet umetnosti, praveći joj mini predstave sa lutkama.
– Mama je prosvetni radnik, radila je u vrtiću i otuda i te lutke i svirala je harmoniku, pevala. Tata je svirao gitaru i pevao, imao je čak i svoj bend. Nekako, njegova neostvarena želja je bila da se to podigne na neki, tako da kažem, malo veći nivo i da se napravi neka karijera. Eto, mi smo kasnije nastavile. Ono što mene veže za moje detinjstvo je pesma, smeh, emocija. Kod nas u kući je potpuno izražavanje emocija bilo kroz muziku, pa i kroz te lutke. Mama je često pravila u vrtiću lutke, pa je onda moj prvi onako kako sam otvorila oči kada sam se rodila, Nevena je bila tu i stalno mi je pevala i pravila pozorišne predstave – kaže Jelena koja se prisetila i maminih priča:
– Sećam se, mama mi je pričala da sam jedva sedela, jedva sam naučila da sedim, koliko sam mogla da imam meseci, Nevena me postavi između dva jastuka i onda mi je pevala. I nekako ja mislim da je tu možda i formiran neki moj put kako ćemo dalje.
Mama je bila i mama i vaspitačica
U prodici je vladala toplina, a Jeleni je mama bila mama, ali i vaspitačica, pa se podjednako lepo osećala i kod kuće i u maloj školi.
– Osećala sam se svuda divno. Ja sam krenula sa tri godine i onda sam onako sa starijom decom uvek bila čuvana i pažena. Naravno i Nevena je bila tu odmah u vrtiću. Stvarno sam svu zaštitu imala. I mama je, i stvarno joj mnogo hvala na tome, želela odmah neku odgovornost, da se naučimo odgovornosti. I domaći zadatak sam jednom zaboravila, da kažem koji je bio, kaže: „Jelena ti nisi mami rekla koji je domaći zadatak“, što je stvarno i predivno, jer smo se učili toj odgovornosti i nekoj disciplini, i svemu onome što će nas i kasnije u životu čekati uz neki talenat, da odmah naučimo odgovornost, jer je ona kod kuće mama, a u vrtiću je ipak vaspitačica – priča Jelena koja je bila zadovoljna tim kako je sve funkcionisalo.
Foto: Blic TV / Ringier
– Meni je to donelo i pogled na svet i sa Nevenom, kada sam kasnije stupila u taj neki, ajmo reći poslovni, jer za mene muzika nije ni bila, nikad je nisam smatrala nekim poslom, da smo razdvojile neke privatne stvari, možda i te koje stvarno treba da se znaju, i koje trebaju drugačije da se prihvate, ta odgovornost, da nisam bila razmažena u tom smislu, bez obzira što sam bila mnogo zaštićena.
Sa sedam godina Jelena je dobila i sestru Milenu, a otkriva i za koga je bila najviše vezana.
– Da, jeste. Pa mi smo vezane i sada. Sve tri. I mislim da je… Sad mamu pominjem, isto kao bitnu figuru, sa nama tata nije bio tu, bio je na putu, ali itekako ta ljubav kad je dolazio sa puta, uvek je bila tu i uvek pravac gitara, uvek je pevanje, uvek je imao nekako i energije i snage za nas, i tako je i dan-danas. I vezani smo svi. Ja to nisam shvatala dok nisam otišla u školu i videla baš da nismo porodica koja je obična i prosečna, nego je kod nas uvek pesme, uvek ta neka energija, a i da pazimo jedni na druge i taj odnos je i dan danas tu. Pazimo se, šta god nešto treba, sestre su uvek tu i to je najveći dar od Boga – iskrena je Jelena.
Selo Kljajićevo u kom je rođena
Presrećna je i danas što je rođena i živela u selu Kljajićevo.
– Ja sam presrećena što sam odrasla na selu i što je to bilo neko i bezbrižno vreme gde je mene Nevena vodila za ruku, gde god je bilo potrebno. Nekako, svi smo bili bezbrižni i ta sloboda upravo je nešto što je nas učinilo takvima, slobodne duše. Međutim, nismo imali priliku da idemo u muzičku školu. Muzička škola je bila u Somboru i u nemogućnosti toga, mogu da kažem, mi smo se kasnije muzički školovale. Što se tiče samog sela, nije davalo tada tu mogućnost pored svih mogućnosti koje je davalo, pa smo to nadoknadile – kaže Jelena pred kamerama Blic televizije u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“.
Ipak najmlađa sestra koja je danas profesor imala je apsolutni sluh i krenula je u muzičku školu u Somboru, a onda su i Jelena i Nevena imale pianino i počele su sa svojim stvaralaštvom.
– Jeste, to je svaki dan u kući smo imali koncerte. I jedna anegdota, pošto je tata bio na putu stvarno do Sombora je trebalo dva, tri puta voziti Milenu u muzičku školu, Nevena i ja smo štrajkovale glađu i da ona ide u muzičku školu. Gotovo, mi sad štrajkujemo, meni je to jako teško palo, izdržala sam pola dana, pošto sam oduvek volela da jedem, ali to je urodilo plodom, u stvari i mama i tata su videli našu želju za tim, jer smo mi videli njen talenat, da ona kao mala, od tri godine, na maloj harmonikici skida reklame po apsolutnom svom sluhu. I ona je upisala muzičku školu, završila akademiju, dva mastera u Americi i ona je sada profesor u muzičkoj školi u Novom Sadu – kaže Jelena i ističe da su sve tri i profesionalno uspešne ali i lično srećne.
Foto: Blic TV / Ringier
– Ja sam posle završene gimnazije u Somboru došla u Novi Sad, Nevena je upisala psihologiju ja sam upisala ekologiju i to je moja druga ljubav, na prirodno-matematičkom fakultetu – priča Jelena a onda se kroz razgovor sa profesrokom Slavicom Đukić Dejanović vratila u svoje detinjstvo, tačnije u sedmu godinu kada kojoj se događa nešto što ipak, uprkos svemu nije uspelo da njenu prvu ljubav prekine.
Oslabljen sluh od sedme godine
U sedmoj godini Jelena je imala zauške i kao posledicu toga oslabljen sluh ali za nju to nije bila prepreka prema prvoj ljubavi već možda je možda to bio razlog da bude još intenzivnija i možda je to bio neki prvi uvid u to da u životu neće baš sve ići kako mi želimo ali da prepreke ne smeju biti smetnje u ostvarenju naših ciljeva.
– Izgubila sam sluh sa sedam godina kao posledica zaušaka ali dete kao dete to sam ja nekako normalno prihvatila. Jedino je malo problem sa ravnotežom bio, naravno kod gubitka sluha to zna da se desi. Naravno roditelji su bili uspaničeni šta i kako ali pošto sam ja to tako prihvatila to je onda bilo... – kaže Jelena, a na pitanje da li je ona svojim stavom ohrabrivala roditelje odgovara:
– Verovatno da, imala sam tu sreću da sam odrasla u zgradi prosvetnih radnika gde je meni učiteljica bila odmah vrata do vrata.
Foto: Blic TV / Ringier
Učiteljica je Jeleni bila uzor, za nju kaže da je bila veoma lepa, inteligentna, da je bila model za mnogo toga u njenom životu.
– Pa jeste, meni su, bake i dede u okolini Kikinde živeli i ona mi je nekako bila baka. Mi smo njoj bili poslednja generacija ona je već bila u godinama i jeste bila uzor i lepote i stava i nekih stvari koje je prosto prelazila tako uvek vedrog duha i jeste mi na neki način bila uzor i taj stav i u razredu našem po gubitku mog sluha, Jelena sedi u prvoj klup i ona je objasnila to svima, moj hendikep, ja ne mogu ni da izgovorim hendikep jer ne vidi se gubitak sluha ali zbog gledalaca želim da objasnim to je nešto sa čim se ljudi zatvaraju u sebe. Imate jako veliki problem kada ne čujete u komunikaciji ili čujete pogrešno, ljudi se onda zatvaraju i povlače. Pošto sam imala 7 godina, dete kao dete je prevazilazilo to, i svi smo vaspitani tako šta god da se desi nekome hajde da pomognemo, ne da se rugamo, pomozi, a ne osuđuj. Tako smo mi kao cela generacija vaspitani i to je predivno. Nikad nisam osetila neku poteškoću u tome, svi su znali Jeleni malo glasnije govorite i to je to – priseća se Jelena kako je sve to izgledalo ali napominje da je i pored toga bila odličan đak:
– Ja jesam bila i odličan đak i nisam prosto od tih malih nogu dozvoljavala da nešto što možda nemam mene spreči u nečemu što ja treba da postignem, pa imam nešto drugo.
Foto: Blic TV / Ringier
Jelena se bez obzira na sve posvetila i muzici jer kako je i sama istakla u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ ona muziku čuje kroz kosti, srcem.
– Znate kako, kada posmatramo, vi kad vidite taj moj audiogram i kada vidite i od drugih ljudi doktor će reći, ja sam to doživela ja ne znam svaka vam čast kako vi uopšte funkcionišete, a ne kamoli da se bavite muzikom, što je dalo podsticaj i majkama koje imaju decu da nema smetnji kod toga ako dete voli muziku jer ono čuje, kako ono čuje, ne mogu to ljudi da znaju, mi čujemo i kroz kosti, mi čujemo srcem, mi osećamo stvari – kaže Jelena.
Foto: Blic TV / Ringier
Na pitanje da li čujete kroz dušu da li čuje kroz sopstvenost Jelena kaže:
– Kako mi se smanjivao sluh i kasnije sam ja na ovo uho 2016. godine počela da mi pada, ja sam čula svoje disanje više, svoje srce, svoje korake svoju unutrašnjost. Ja nisam išla zašto se to baš meni desilo nego sam išla pa ovo ima neki razlog što se dešava. Malo više sebe da slušam i tu unutrašnju muziku, a ja ću onda naći pomagalo kao što je slušni aparat da bi mogla da funkcionišem u ovom svetu i nekako hajde da napravim balans da ne pravim od toga nešto što je veće nego što jeste nego da na neki način postoje tehnologija, danas stvarno svašta postoji slušni aparati i razne neke stvari kako možete da pomognete sebi da ne pravim od toga neku prepreku u svom životu.
Na svoj rođendan Jelena je doživela nasilje, kada je nepoznati čovek odvukao u žbunje, o čemu otvoreno govori u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ koju možete gledati u ponedeljak u 22 sata samo na Blic televiziji na kanalu 117.
Foto: Blic televizija / Ringier
Blic
Dodaj komentar