Izložba Željka Šafara „Boli gde, daleko od sveta“ u Staroj kapetaniji

Krajem prošlog meseca, 27. septembra, Zemun je bio domaćin važnog kulturnog događaja. Na otvaranju izložbe uglednog fotografa starije generacije Željka Šafara u galeriji „Stara kapetanija“ okupili su se radoznalci privučeni gužvom, zatim ljubitelji ove umetnosti, kritičari, kolekcionari, i njegve kolege, krem beogradskih fotografa i fotoreportera.

Šafar je veći deo svog dosadašnjeg radnog veka proveo u redakcijama modnih magazina, časopisa i dnevnih novina. I u svakoj je prilici, zapisali su poznavaoci njegovog rada, kako u dokumentarnom snimku sa ulice, tako i u visokostilizovanoj fotografiji nekog editorijala visoke mode, prepoznatljiv njegov rukopis.

Iskustvo iz bogate reporterske prakse Šafar je pretočio u novu oblast. Svojim oštrim okom uspeo je da zadrži preciznost i logičnost kompozicije, kao i bogatstvo ambijenata, koji adekvatno doprinosi opštem utisku melanholije.

U „Staroj kapetaniji“ pod poetskim naslovom „Bilo gde, daleko od sveta„, izložio je modne fotografije satkane od crnih, belih i bezbroj sivih tonova. Iako je njihova prvobitna namena bilo komercijalno predstavljanje modnih kolekcija za tržište, a ne izlaganje u galeriji, Šafarov kreativni pristup otvorio im je prozor u primenjenu umetnost.

– Reč je o fotografijama, koje su nastale u periodu između 1992. i 1993. godine. U sebi poseduju jednu dozu melanholije za nekim starijim Beogradom, kojeg mnogi danas možda ne bi prepoznali – objasnio je Šafar.

Jedan posetilac otvaranja izložbe, kad je shvatio da stoji pred fotografijama snimljenim pre trideset godina, uskliknuo je: „Ove slike su kao vino! Vreme ih je samo oplemenilo!“

I zaista, protok decenija ni najmanje nije uspeo da umanji doživljaj autentičnosti kojom izložene fotografije odišu.

– Kada se zagledate malo bolje, vidite neko drugo vreme i druge ljude, koji su živeli nekada, a sada su zaleđeni u prostoru i vremenu zahvaljujući objektivu – kaže autor izložbe za „Kurir“.

Svesno se odričući kolora da bi polutonovi sive mogli da zasijaju punom snagom, Željko Šafar svoje modele – mlade i lepe – dovodi pred zidove i automobile dobro načete vremenom, i beleži taj spoj.

Postojale su nekad razglednica koje menjaju svoj izgled u zavisnosti od ugla pod kojim ih posmatrate. Fotografije Željka Šafara imaju isto to čarobno svojstvo: šalju poruku da je sve podložno starenju i opadanju, ili da lepota i mladost spasavaju svest od propasti.

To ih svrstava u istinska umetnička dela koja obavezno treba pogledati.

Svedok istorije

Željko Šafar je kao novinski fotograf bio svedok prelomnim događajima u istoriji zemlje. Neke njegove fotografije nastale 5. oktobra 2000. godine doživele su svetsku popularnost i reprodukuju se i dan-danas u magazinima Evrope i SAD.

(Kurir.rs)

Kurir