Jung je tvrdio da niko ne može da uništi muško dete kao majka: „Dečak postaje pravi zreo muškarac samo ako ovo uradi“

 Međutim, suočavajući se sa nepredvidivim izazovima savremenog doba, mnogi roditelji su složni u stavu da nema razlika, već je podjednako zahtevno, mukotrpno i odgovorno.

Jungov pogled na vaspitanje muškog deteta

Čuveni psihijatar Karl Gustav Jung smatrao je da vaspitanje koje ne odgovara pravilnom razvoju deteta može dovesti do formiranja takozvanog kompleksa „muškarac-dete“. Na primer, ako otac majci ne pruža emocionalnu podršku i pažnju, ona ih može početi tražiti u detetu, stvarajući tako dublju vezu nego što je potrebno. Dakle, majka može postati previše brižna i svojom pažnjom „zagušiti“ sina, vezujući ga za sebe i onemogućavajući da se on reši osećanja zavisnosti od nje, prenosi Novi.ba.

Dakle, psihologija muškog deteta prema Jungu je jednostavna: „Ako majka ne oseća emocionalnu povezanost sa mužem, ona to traži u sinu.“

Kao dete tako kompulsivne majke, jednostavno ne možete da živite sami. Stalno će ispravljati vaše greške i donositi sve važne životne odluke umesto vas sve dok joj to dopuštate.

„I evo čoveka koji stoji ispred vas, živi u prošlosti i pokušava da pobegne iz ovog hladnog i surovog sveta, koji ne može da razume. Njegova majka je često pored njega, ne pokazujući ni najmanju zabrinutost zbog činjenice da je njen sin trebalo da odraste kao muškarac, i ne čini ništa da mu pomogne da odraste i zasnuje svoju porodicu.

Svedok ste neke vrste zavere između majke i sina i vidite kako njih dvoje pomažu jedni drugima da prevare stvarni život.

On čini samo niz malih pokušaja da se oslobodi, jer su njegova inicijativa i izdržljivost paralizovani tajnim sećanjem da se mir i sreća mogu dobiti samo od majke… To nameće određene zahteve čovekovoj muškosti, njegovoj revnosti i, iznad svega, njegova hrabrost i odlučnost da sve stavi na kocku. Da bi to uradio, biće mu potrebna podrška izdajničkog Erosa, koji je u stanju da zaboravi majku i preživi prekid s prvom ljubavlju svog života“.

Ta misao je vrlo duboka i nekima se njeno postojanje može učiniti nerealnim, ali poenta je u tome da majke koje podižu izdržavanu decu sve to rade svesno, priznale to ili ne.

Njihovi sinovi nisu u stanju da pronađu pravu sreću izvan majčinog krila, jer ih majke ometaju na svaki mogući način. Sam majčin kompleks, kada se detaljno ispita, prilično je šokantan. Neki muškarci zaista nisu u stanju da postignu psihološku zrelost zbog nedostatka oca i onoga što im je potrebno od njega. Ali za uspešan i samostalan život takvi muškarci treba da se reše zavisnosti koju njihova majka oseća prema njima.