Kad takav čovek ode osetiš prazninu nenormalnu!

– Ja sam bio jako tužan. Mandu sam poznavao. Manda je bio najdivniji čovek na svetu. Nikada nisam video da nekog čoveka sve kolege toliko poštuju. Bilo je velikih glumaca, ali nikada nisam video da su apsolutno svi, pa čak i najmlađi, imali to da nisu mogli da mu protivreče – istakao je Milan.

– To nikada nisam doživeo nigde. On je takav bio. Stvarno je bio čudo. I kada takav čovek ode iznenada, ti onda osetiš neku tugu i prazninu nenormalnu. On meni nije bio samo prijatelj nego i porodica – zaključio je Kalinić sa tugom u glasu.

Glumac Milorad Mandić Manda (55) preminuo je 15. juna 2016. godine na bini usred premijere dečije predstave “Petar Pan” u UK “Vuk Karadžić”.

– Retko ko zna da smo na toj predstavi u prvom redu bili Andrija i ja. Uvek smo ga ljubili pred predstavu međutim taj dan nismo stigli. Sedeli smo u prvom redu i kako sam gledala, on je pao sa broda, pomislila sam da je to smislio, kao pada u vodu. Međutim kad se nije pomerao videla sam da nešto nije u redu, tražila sam nekoga pogledom da mi potvrdi moje strepnje i videla Bobu Mićalović, koja je isto gledala sa decom predstavu, i ona me je zbunjeno gledala. Znala sam da nešto ne valja. U tom trenutku sam sama skočila na scenu i želela da mu oči budu zatvorene međutim njemu su bile otvorene i ja sam znala da nije dobro. Bila sam rastrojena između njega koji leži na sceni i Andrije koji je u prvom redu sve to posmatrao. Zatim oni navlače zavese i izvode decu iz sale, a ja ostajem unutra na sceni, dok mi dete od devet godina ostaje iza samo – ispričala je njegova supruga – glumica Anja Mandić svojevremeno.

– U tom trenutku sam izletela i rekla mu da će sve da bude u redu, ja sam bila funkcionalna da znam gde mi je dete, međutim stigla je hitna i videla sam da to dugo traje. Pozvala sam svu Madninu decu i rekla da dođu, jer tati nije dobro. U međuvremenu sam počela da se mirim sa osećajem da će se nešto loše desiti – ispričala je glumica.

– Odmah sam uključila psihologe i za mene i za Andriju, nisam htela da lažem sina koji je osećao da nešto nije u redu. Pitao me je „gde je tata“, a ja sam rekla šta imam da kažem. Taj njegov krik nikad neću zaboraviti, samo sam ga stegla i dala mu jastuk da udara što više može po njemu, a on je vikao da ne želi da živi i izbacio sve iz sebe. Kad je počeo da plače bilo mi je lakše, da znam da se nije zaledio, već da tuguje – kazala je Anja Mandić.

– Prva predstava koju sam igrala je bila trauma za mene, to je bilo dve nedelje nakon njegove smrti. Mislila sam da sam danju u matriksu, a noću u limbu. Kako ja jedem, a njega nema, kako mogu da živim, a njega nema? Taj trenutak igranja „Rodoljubaca“ je bio stvar odluke, tad sam odlučila da imam pravo da živim. Javljao se osećaj krivice i tuga, što je normalno, ali shvatite da univerzum ima plan i da se to svima dešava, onda vam se telo opusti i nastavite da živite. Mislim da je najbolje što sam plakala pred Andrijom jer je i on naučio da tuguje i da ima dane kad ne želi napolje i da je to redu. Takođe, pre toga, Andrija je odigrao ključnu ulogu, on mi je rekao „znam da je ovo strašno ali hoću da skineš ovo crno i da svetliš za mene“, imao je samo devet godina. Isto jednom prilikom dok sam tupila i nisam htela da izađem napolje, rekao mi je „šta bi ti tata rekao sada, pa izađi, malo promeni tu energiju“ – otkrila je glumica u svojoj ispovesti.

Anja Mandić prisetila se tada i jedne anegdote vezane za pokojnog glumca.

– On je bio veliki radoholik i mislim da je previše sebe davao na poslu. Zato su ga njegova deca i bila željna. Kada je preuzeo funkciju VD u „Buhi“ radio je dan i noć. Ode ujutru u osam i ostane dok ne završi, do ponoći, a ujedno igra i predstave. Ja sam pokušavala da ga odgovorim, da ga urazumim da tako ne može dugoročno, ali sam na kraju odustala jer sam videla da je to neka njegova misija. Na kraju sam mu kuvala i nosila ručak u pozorište, da ne bi više živeo na štapićima, a onda mi se pre nekog vremena desilo da me je vozio taksista, koji me je i tih dana svaki put vozio da mu odnesem ručak, i ispričao zanimljivu stvar. Rekao je kako ga je Manda jednom prilikom zamolio da stane pre kuće, da baci ručak u kontejner, da se ja ne bih uvredila – otkrila je svojevremeno Anja.

– Problem gubitka kose se razlikuje od drugih estetskih problema, najpre jer kosu svi imamo, a posle, zbog uzroka na koje najčešće ne možemo da utičemo – izgubimo. Jedna klinika mi je pomogla da rešim problem i ponovo imam kosu kao nekada – rekao je Milan svojevremeno za medije.

Šta je Milan Kalinić, sa druge strane, ispričao o ženama pogledajte u odvojenom tekstu: „Ne plačem zbog žena!“ Milan Kalinić otvorio dušu: „Znaju tvoje drugarice dobro da sam slobodan…“

(Antistres podkast/Preživeli)