Kako je Goran Bogdan postao glumac

Glumac Goran Bogdan veliko je pojačanje serije “Mama i tata se igraju rata”, koja se trenutno emituje na RTS. Ove godine za dlaku mu je izmakao Oskar kad je bio nominovan za najveću nagradu u svetu filma sa ekipom kratkog ostvarenja “Čovek koji nije mogao da ćuti” Nebojše Slijepčevića. Odmah po povratku iz Holivuda u Beograd, bio je gost na tribini “Iluzija o Goranu Bogdanu”, gde je odgovarao na brojna pitanja: koje iluzije je susreo u svojoj bogatoj karijeri istražujući samog sebe, zašto je postao glumac i koliko su likovi koje je tumačio uticali na njega. Takođe, otkrio je koje su ga iluzije i uloge oblikovale.

Omiljeni glumac u mladosti bio mu je Dolf Lundgren. Kako je naveo, na početku se bavio komedijom.

– Počeo sam kao komičar. To je najteža forma glume i možda najbliža traženju istine. To je legitiman put – rekao je Goran. On je od stranih glumaca izdvojio Marlona Branda i njegov pristup glumi. Što se tiče domaćih, tu je nabrojao više njih.

– Voleo sam da gledam Mikija Manojlovića, Dragana Nikolića, Fabijana Šovagovića, Pavla Vuisića – naveo je Bogdan i istakao da voli i filmove Emira Kusturice.

– Uz film mi je velika ljubav i književnost. Mnogo mi je pomoglo čitanje u razvijanju mašte. Dostojevski je ostavio veliki utisak na mene, a igrao sam ga i u pozorištu. Volim i “Čudan događaj sa psom u neko doba noći” Marka Hadona, ali s vremena na vreme se vratim Egziperijevom “Malom princu”, jer me uvek podseti na neke dobre stvari. Naravno, tu je i muzika, koja mi je razvila ukus.

Bogdan je na kraju otkrio da mu je nije žao što neke uloge nije prihvatio da igra.

– Bilo je uloga koje sam odbijao, ali se nikad nisam pokajao. Čak i kasnije, kad sam pogledao te uloge koje su tumačili drugi glumci, smatrao sam da je tako moralo da bude. Tako sam se osećao u tom trenutku. Ako me nije zanimalo, govori nešto o meni. Nastojao sam da budem iskren prema sebi i da odlučujem prema svom pulsu. Scenario je inače najbitniji. Ako me zanima, uđem u tu priču. Kad mi se scenario dopadne, uzmem ga sa sobom i nosim, jer mnogo putujem. Živim između Zagreba, Beograda, Sarajeva i Širokog Brijega i imam dosta vremena da razmišljam o liku koji sam pročitao u scenariju – zaključio je Bogdan.