Kako je izgledalo detinjstvo Bore Todorovića

Na današnji dan 1929. godine rođen je glumac Borivoje Bora Todorović.U svojoj bogatoj karijeri ostvario je zapaženi broj uloga, kojima se zlatnim slovima upisao u istoriju domaće kinematografije.

Rođen je u učiteljskoj porodici i u Beogradu 5. novembra, 1930. godine. Mlađi je brat legendarne glumice Mire Stupice, koju je u detinjstvu pratio ali i štitio. Imali su još dva brata, koji su preminuli u detinjstvu.

Brat Bora je nakon smrti oca, iako mlad, hrabro preuzeo ulogu domaćina i glave kuće, a njihova porodica je u tom periodu jedva sklapala kraj sa krajem.

– Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo.

Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice.

Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani. Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je uopšte postao inventivan.

Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom, imao glavu u torbi. Jednom ga Nemci uhvate s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu, poređaju ih uza zid, repetiraju šmajsere i na komandu ‘pali’ dobro svakog čizmom opale po guzici – napisala je Mira Stupica u svojoj knjizi sećanja „Šaka soli“.

Legendarni glumac Bora Todorović iz prvog braka ima sina Srđana, s manje je poznato da je u drugom braku dobio ćerke Danu i Taru.Njegov sin Srđan Žika Todorović slika je i prilika svog oca, koji je kako je otkrio jednom prilikom bio najzaslužniji za njegov uspeh.

– Kada sam bio u vojsci Bora je svratio u posetu, doneo mi tekst i rekao: „Imaš nedelju dana da naučiš tekst i doći ćeš u Beograd da polažeš prijemni na akademiji. Uostalom i ako ne položiš imaćeš nedelju dana slobodno“. Znam da nije bio oduševljen idejom da budem bubnjar, baraba kako je on to govorio. Tako sam postao i glumac, a za ono drugo već ne znam – napisao je Žika Todorović na društvenoj mreži.

Bard srpskog glumišta Bora Todorović preminuo je 2014. u 84 godini, nakon nekoliko dana provedenih u bolnici u kritičnom stanju. Pozlilo mu je nedugo nakon operacije slepog creva.

– Kada sam bio u vojsci Bora je svratio u posetu, doneo mi tekst i rekao: „Imaš nedelju dana da naučiš tekst i doći ćeš u Beograd da polažeš prijemni na akademiji. Uostalom i ako ne položiš imaćeš nedelju dana slobodno“. Znam da nije bio oduševljen idejom da budem bubnjar, baraba kako je on to govorio. Tako sam postao i glumac, a za ono drugo već ne znam – napisao je Žika Todorović na društvenoj mreži.

Operacija je protekla u redu, ali on se nekoliko dana kasnije požalio na bolove i odjednom mu je pozlilo. Lekari su ga operisali i konstatovali da je imao moždani udar. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.

Prvi glumački angažman dobio je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali je pozorište napustio 80-ih kako bi se posvetio radu na filmu. Publika ga pamti po filmovima „Maratonci trče počasni krug“, „Dom za vešanje“, „Profesionalac“, „Balkan ekspres“…

Zapažene uloge ostvario je u serijama „Rađanje radnog naroda“ (1969), „Maturanti“ (1971), „Ceo život za odnidana“ (1971), „Čardak ni na nebu ni na zemlji“ (1978-1979), „Vruć vetar“ (1980), „Bilo jednom Vreme“ (1996)…

Poslednja Todorovićeva filmska uloga bila je u ratnoj drami „Sveti Đorđe ubiva aždahu“ (2009) Srđana Dragojevića.