radiobalkanfox
„Sudbina se poigrala s nama,
zla sudbina i još gora sreća,
odvoji me od tebe i sina
pa je tuga sve veća i veća.
Kaži sinu da i ja postojim,
da postojim da ga i ja volim,
nemoj tugo duša te zaklinje
sin da ocu zaboravi ime.
Otiš’o sam jer si tako htela,
ali prošlost ničim se ne briše,
sada čekam kad će sin porasti,
otac sinu pismo da napiše.
Pokaži mu sliku sa venčanja,
nek’ na slici oboje nas vidi,
nemoj mržnju stvarati u njemu
kad odraste da se oca stidi.“
(Predrag Vuković Vukas – Žika Radujević)
Ovakve pesme su od strane kritičara proglašavane „kukumavkama“, „patosarama“, „plačitraćkalicama“, „čistom socijalom“ na nikad ispevanu temu da je ona ostavila njega ili da je on ostavio nju. Legendarni Bora Spužić Kvaka snimio je čitav ciklus takvih „patosara“ („Kaži sinu da i ja postojim“, „Dođi sinu u svatove“, „A seti se da si majka dece i moje i tvoje“, „Zdravo, zdravo imenjače mali“, „Ćerkom te je zvala jer nema rođene“) posle kojih se retko ko usuđivao da snimi nešto slično.
– Svaka tema ima svoje vreme, a neke su teme večite. Kada sam počeo da snimam moje pesme, razmišaljao sam o aktuelnim a neispevanim temama i setio se teme o deci razvedenih roditelja. Pesmu sam, verovali ili ne, veoma lako napisao. Stigao sam i da je otkucam na mašini i pokažem kolegi koji mi je preporučio da je odnesem kompozitoru Časlavu Đokoviću – priča tekstopisac Žika Radujević.
– Kad je Časlav pročitao pesmu, rutinski je prokomentarisao: „Lepo je, ali ovo je socijalna pesma.“ Tom prilikom je prihvatio nekoliko mojih pesama, a odbio samo „Kaži sinu“.
Žika Radujević je verovao u snagu svoje pesme. Na njegovu sreću u Čačku je živeo još jedan veliki hitmejker Predrag Vuković Vukas.
– Vukas je, kao provereni kompozitor i pesnik, prilično nadmeno pogledao pesmu. Ali ubrzo je počeo da se trlja po nadlakticama i rekao: „Ljudi, ja sam se naježio, ovako nešto nisam pročitao, ovo ima da peva Vida Pavlović.“ Meni bilo milo – Vida u zenitu a ja je obožavam.
– Posle dvadesetak dana svratim kod Vukasa a on mi pušta demo snimak na kome peva Kvaka i pita me kako mi se sviđa. Rekoh, kao iz topa – ne sviđa mi se! Objašnjavao mi je da je Kvaka duša od čoveka, malo je potonuo posle raskida saradnje sa Bucom Jovanovićem, pa mu treba hit. Obećao mi je i daleko veći procenat od tantijema jer je sva težina pesme u stihovima.
1979. godine na „Hit paradi“ Kvaka je u svom stilu otkukao pesmu „Kaži sinu da i ja postojim“ i snimio kao vodeću na singl ploči u izdanju PGP-a uz ansambl Dragana Aleksandrića.
– Odmah posle prvih emitovanja pesme „Kaži sinu“ zove me Vesna Đoković i kaže: „Uključi televizor, peva Kavaka, a tata čupa kosu. Ne može da prežali, pesma mu bila u ruci a nije je uzeo.“
I Kvakine kolege su bile u čudu: ljudi prave veselje uz najtužniju pesmu, peva se na svadbi, na vašaru, u kafani, na ispraćaju, vrti se u željama i čestitkama. A slatke plodove pesme ubrzo je osetio i njen pisac.
– Rutinski stadoh ispred šaltera „Jugobanke“, pokazah karticu, potpisah neki papir i ne pogledah šta potpisujem. Stadoh na blagajnu, blagajnik češlja one pare, ja pomislih da sam baksuz i da sam došao baš kad sravnjuje pazar. Kada je nagomilao onaj buljuk para, blagajnik me čudno pogleda i reče: „Šta me gledate, ovo je vaše!“ Natrpam one pare u sve džepove što sam imao, izađem iz banke kao smotani lopov. Odnesem pare kući, raširim po stolu, a moji već počeše da planiraju kupovinu.
– Ni tada, ni kasnije, dinara od tantijema nisam ostavio u kući. Zabolelo me to što nisam imao podršku od mojih bližnjih, za njih je moje pisanje bilo osobenjaštvo i druženje sa propalitetima. I kad je već tako, znao sam da zaređam: „Čačanka“, „Lipovička šuma“, „Lipovički cvet“ i redom duž Ibarske magistrale. Što sam zaradio od pisanja, potrošio sam na naručivanje pesama – kaže pesnik Žika Radujević.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar