„Noć, muzika svira,
i sve me seća na nju,
al’ dok njenu pesmu pevam
ona više nije tu.
Ja ne znam gde je ona,
sa kim noći deli,
al’ osećam moje srce
još uvek je ludo želi.
Još večeras kad bi došla
dao bih joj mladost svu,
al’ dok njenu pesmu pevam
ona više nije tu.
Ja ipak nisam sam,
imam je još u snu,
al’ dok njenu pesmu pevam
ona više nije tu.“
(Miša Marković)
Znalo se da Meho Puzić ima retku širinu, i ljudsku i pevačku. Proslavio je mnoge tradicionale („Šta ću kući tako rano“, „Čudna jada od Mostara grada“, „Sedamdeset i dva dana“, „Na put se spremam“), od novih pesama pravio večite hitove („O majko, majko, što me rodi“, „Žena prijatelja mog“, „Kad ljubav jednom prođe“, „Moj brate u tuđini“, „Pusti majko još večeras“, „Volim majko siroticu“), ali ni u snu ne bi pomislio da će mu jedna laganica iz 1982. godine biti najpevanija pesma u 21. veku.
– „Ja ne znam gde je ona“ je oličenje vaskrsle pesme i dokaz koliko je veštačka podela na zabavnu i narodnu muziku. Snimljena je na istom albumu sa pesmom „Mi Bosanci delije“ koja je 80-ih imala staus himne u Bosni. Ubacili smo elektroniku i bubnjeve, napravili veliki hit. Bio sam na mnogim veseljima i posmatrao kako ljudi onako horski pevaju „Mi Bosanci delije“ i lupaju rukama o kolena i sto.
– I tek posle tridesetak godina od izlaska albuma, počela je da se sluša i pesma „Ja ne znam gde je ona“. Bio sam zaprepašćen kad mi je sam Meho javio da je to pesma bez koje ne može da zamisli svoj nastup, a bio je načisto zaboravio i melodiju i tekst. U stvari, i Meho i ja smo zaboravili da smo snimili tu pesmu.
„Ja ne znam gde je ona“ Meho Puzić je snimio u dve verzije. Originalna verzija (sporija i duža) je snimljena 1982. godine uz ansambl Branimira Đokića. Druga verzija (brža i kraća) je snimljena na Mehinom koktel albumu iz 1985. godine, i to u drugom ritmu i aranžmanu uz ansambl Omera Pobrića. Upravo ta novija verzija ima desetomilionske preglede na Jutjubu.
– Zato ja pitam ove „moderne“ kompozitore, ove što prave projekte: Kako je to moguće da moja pesma od pre četrdeset godina bude slušanija od njihovih „modernih“ pesama? Kako je moguće da sporednu pesmu iz opusa jednog sevdalije omladina peva više od ovih toliko agresivno izreklamiranih pesama. Kako je moguće da tako uporno pokušavate da modernizujete ovaj narod a to vam nikako ne polazi za rukom?
Saradnja okorelog sevdalije Meha Puzića i bivšeg rokera Miše Markovića rezultirala je sa jednim singlom i tri albuma sa desetak snimljenih pesma: „Il’ me ženi il’ tamburu kupi“, „Ja ne znam gde je ona“, „Mi Bosanci delije“, „Hanko, lijepa Bosanko“, „Ti mi trebaš, tebe hoću“, „Dođi, sutra ženim sina“, „Zašto plačeš“, „Ostaću kraj tebe“, „Tebe sam se zaželeo“…
– Kad sam završio moju rok karijeru u „Mladim lavovima“, otišao sam u vojsku. Prvi dan u kasarni za mene je bio kao u zatvoru. Onako nesrećan, tužan i depresivan razmišljao sam samo kojim sredstvom da se ubijem. Kada sam posle ručka izašao na vojnički krug, iz kantine je dopirala pesma „prokleta bila sudbo moja, sudbino moja zla, o, majko, majko, što me rodi, kad sreće nemam ja“.
– Bio sam i zanet i šokiran lepotom pesme, a nisam znao ko je peva. Ta pesma mi je vratila volju za životom i u tim vojničko-zatvorskim uslovima. Tada sam se zarekao: ako jednog dana budem komponovao za narodnjake, prvo ću da snimam sa ovim pevačem.
Tako je i bilo. Meho je bio prvi pevač sa kojim je Miša Marković počeo da snima i komponuje narodnjake.
– Jedna od mojih prvih snimljenih narodnih pesama je „Il’ me ženi il’ tamburu kupi“. Taj tekst sam dobio od mog prijatelja Rileta iz Užica. Izbunario je tekst iz neke pesmarice i poslao mi poštom. Kad sam komponovao melodiju, setio sam se Mehe i ponudio mu pesmu. Stari majstor se oduševio i uskliknuo: „Kao da sam ti poručio“. Meho je bio ljudina, mnogo širi i fleksibilniji od Safeta. Ono što je snimao Meho tih 70-ih i 80-ih Safet ne bi ni u ludilu.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar